Дела апостолска

И тако је доспео у Дерву и Листру. И гле, онде беше један ученик по имену Тимотеј, син Јудејке, која је веровала, и оца Грка.

Браћа у Листри и Икониуму су за њега добро сведочила.

Павле је зажелео да овај пође с њим; узе га и обреза због Јудеја који су били у оним местима, јер су сви знали да му је отац био Грк.

А кад су пролазили градове, предаваху им одредбе, установљене од апостола и старешина у Јерусалиму, да их држе.

А цркве су се тако утврђивале у вери, и број им је сваког дана бивао све већи.

Прођоше фригијску и галатијску земљу, пошто им је Дух Свети забранио да проповедају реч у Азији.

А кад дођоше према Мисији, покушавали су да се упуте у Витинију, али им Дух Исусов не даде;

прођоше тако поред Мисије и сиђоше у Троаду.

И Павлу се јави утвара ноћу: један Македонац стаде пред њега молећи га и говорећи: пређи у Македонију и помози нам.

А кад он виде ту утвару, затражисмо одмах да одемо у Македонију, наслућујући да нас је Бог позвао да им објавимо еванђеље.

Отпловисмо затим из Троаде и путовасмо право на Самотрак, идућег дана у Неапољ,

па оданде у Филипе, римску колонију, први град тог дела Македоније. У том граду провели смо неколико дана.

А у суботу изиђосмо ван градских врата према реци претпостављајући да се ту налази јудејска богомоља, па седосмо и говорисмо женама које су се окупиле.

И једна богобојазна жена по имену Лидија, продавачица пурпура из града Тијатире, слушаше; њој Господ отвори срце да пази на Павлове речи.

А кад би крштена она и њен дом, замоли нас говорећи: ако сте дошли до убеђења да ја верујем у Господа, уђите у мој дом и останите; и приволи нас.

А кад смо једном ишли у богомољу, срете нас једна робиња, која је имала погађачки дух и која је гатајући доносила велики добитак својим господарима.

Ова је ишла за Павлом и за нама вичући: ови људи су слуге свевишњег Бога, које нам објављују спасоносни пут.

Ово је она чинила много дана. И кад Павлу досади, он се окрену и рече духу: наређујем ти у име Исуса Христа да изиђеш из ње; и изиђе у тај час.

Када пак њени господари видеше да им се измакла нада на добитак, узеше Павла и Силу, па их одвукоше на трг пред старешине.

Пошто су их привели заповедницима, рекоше: ови људи, који су Јудеји, буне наш град

и проповедају обичаје, које ми као Римљани не смемо да примимо нити да вршимо.

И подиже се народ против њих, а заповедници им здераше хаљине и наредише да их шибају.

Пошто им ударише много удараца, бацише их у тамницу, те заповедише тамничару да их сигурно чува.

Примивши такву заповест овај их баци у унутрашњи део тамнице и ноге им стави у кладе.

Око поноћи Павле и Сила у молитви слављаху Бога, а сужњи су их слушали.

Али одједном би снажан потрес, тако да су се пољуљали тамнички темељи; врата се одмах отворише и свима спадоше окови.

Тамничар пак, пробудивши се и видевши отворена тамничка врата, извуче мач и хтеде да се убије - мислећи да су сужњи побегли.

Али Павле повика сасвим гласно и рече: не чини себи никаква зла, јер смо сви овде.

На то он затражи светлост, улети и паде дршчући пред Павла и Силу,

изведе их напоље и рече: господо, шта треба да чиним да бих се спасао?

Они пак рекоше: поверуј у Господа Исуса, па ћеш бити спасен и ти и твој дом.

И проповедише реч Господњу њему и свима који су били у његовој кући.

И узевши их још у онај ноћни час опра им ране од удараца, па одмах би крштен он и сви његови.

Тада их одведе горе у кућу, приреди им трпезу, ликујући са свим својим домом што је поверовао у Бога.

А кад освану дан, послаше заповедници судске службенике и рекоше: ослободи оне људе.

Тамничар пак каза ове речи Павлу: заповедници су поручили да вас пустим.

Стога сад изиђите и идите с миром. Но Павле им рече: јавно, без претходне пресуде избише нас, римске грађане, бацише у тамницу, а сад хоће да нас тајно избаце. Не, него нека дођу сами и нека нас изведу.

Судски службеници саопштише ове речи заповедницима. А они се уплашише чувши да су то римски грађани,

Изишавши тако из тамнице дођоше у Лидијину кућу, видеше и утешише браћу, па одоше оданде.