Дела апостолска

Прошавши Амфипољ и Аполонију дођоше у Солун, где је била јудејска синагога.

По свом обичају Павле уђе к њима и у току три суботе проповедаше им из Писма,

дајући им на знање и излажући да је требало да Христос пострада и васкрсне из мртвих, и да је ово Месија - Исус кога вам ја објављујем.

И неки од њих беху у то уверени, па присташе уз Павла и Силу, а исто тако и врло много богобојазних Грка и не мало угледних жена.

Али Јудеји позавидеше, узеше неке зле, уличне људе, окупише гомилу и изазваше гужву у граду, па навалише на Јасонову кућу и тражаху да их изведу пред народ.

А кад их ту не нађоше, одвукоше Јасона и још неку браћу пред градске старешине вичући: ови, што су цео свет узбунили, дошли су и овамо;

њих је Јасон прихватио. И сви ови раде против царских заповести говорећи да је краљ један други, Исус.

Узнемирише тако народ и градске старешине које су ово чуле,

и тек кад су добили јемство од Јасона и осталих, ослободише их.

Ови су били племенитији од оних у Солуну, па примише реч са сваком предусретљивошћу, истражујући свакодневно Писма - је ли то тако.

И многи од њих повероваше, а од угледних грчких жена и људи не мало.

Али кад солунски Јудеји дознаше да је Павле и у Верији објавио реч Божију, дођоше и онамо, покренуше и узбунише светину.

На то браћа одмах отпратише Павла да иде у приморје, а Сила и Тимотеј осташе онде.

Пратиоци пак доведоше Павла до Атине, па примивши налог за Силу и Тимотеја - да што брже дођу к њему - одоше.

А кад их је Павле очекивао у Атини, узбуди се његов дух у њему - посматрајући град који је био пун идола.

И расправљао је са Јудејима у синагоги и свакодневно на тргу са богобојазним људима који су се ту нашли.

А неки од епикурејских и стојичких философа сретоше се с њим, па једни говораху: шта би хтео овај брбљивац да каже? а други: изгледа да проповеда туђе богове; јер је проповедао еванђеље о Исусу и о васкрсењу.

Најзад га узеше, одведоше на Ареопаг и рекоше: можемо ли да дознамо каква је то нова наука, коју ти казујеш?

Пуниш нам уши нечим чудноватим; хоћемо, дакле, да знамо шта је то.

А сви Атињани и странци међу њима имали су времена само за то да неку већу новост кажу или чују.

Тада Павле стаде насред Ареопага и рече: Атињани, по свему видим да сте врло побожни.

Пролазећи, наиме, и посматрајући ваше светиње нашао сам и један жртвеник на којем је било написано: "Непознатом Богу". Што ви, дакле не познавајући поштујете, то вам ја објављујем.

Бог који је створио свет и све што је у њему, као господар неба и земље не станује у рукотвореним храмовима,

нити прима службе од људских руку - као да има потребу за чим, пошто сам даје свима живот, и дах, и све.

Он је такође учинио да сав људски род потиче од једног човека и да се настани по свој земљи, поставио је одређена времена и границе њиховог настањивања,

да траже Бога - не би ли га како напипали и нашли, пошто он није тако далеко ни од једног од нас.

Јер у њему живимо, и мичемо се, и јесмо, као што су и неки од ваших песника рекли: и ми смо његов род.

И пошто смо род Божији, не треба да мислимо да је Божанство као злато или сребро или камен, као творевина људске уметности и замисли.

Не гледајући, дакле, на времена незнања Бог сада налаже људима да се сви свуда покају,

јер је он поставио дан у који ће по правди судити целом свету преко човека кога је одредио, пруживши свима поуздање тиме што га је васкрсао из мртвих.

А кад су чули за васкрсење из мртвих, једни су се ругали, а други рекоше: чућемо те други пут о томе.

Тако Павле оде од њих.

Ипак неки људи присташе уз њега и повероваше, међу којима беше и Дионисије Ареопагит, жена по имену Дамара и други с њима.