Дела апостолска

А кад је Аполос био у Коринту, Павле прошавши горње области дође у Ефес и ту нађе неке ученике.

Њима рече: јесте ли примили Духа Светога кад сте поверовали? Одговорише му: нисмо ни чули да постоји Дух Свети.

Рече им још: у име чега сте крштени? А они рекоше: у име Јовановог крштења.

На то Павле рече: Јован је крстио покајничким крштењем говорећи народу да поверује у онога који за њим долази, то јест у Исуса.

Кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.

И кад је Павле положио руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, па говораху језицима и пророковаху.

А беше их у свему око дванаест људи.

Тада уђе у синагогу и ту је иступао слободно три месеца говорећи о царству Божијем и трудећи се да их убеди.

Како се пак неки показаше окорели и непокорни ружећи науку пред свима, он одступи од њих, одвоји ученике и свакодневно проповедаше у школи (неког) Тирана.

Ово је потрајало две године, тако да су реч Господњу чули сви који су живели у Азији, Јудеји и Грци.

А Бог је - преко Павлових руку - чинио необична чуда,

тако да су и убрусе за зној и кецеље са његовог тела односили на болеснике, и болести су их остављале, и зли дуси су излазили из њих.

А неки од Јудеја, који су скитали и заклињали духове, почеше призивати име Господа Исуса на оне који су имали зле духове, говорећи им: заклињем вас Исусом кога Павле проповеда.

Седам синова једног Јудејина Скеве, првосвештеника, чинили су ово.

Али зли дух им у одговору рече: Исуса познајем и Павла знам; али ко сте ви?

И човек, у ком је био зао дух, скочи на њих, надвлада их све и показа им своју надмоћ, тако да су голи и израњављени побегли из оне куће.

То дознаше сви Јудеји и Грци, који су становали у Ефесу, и уђе страх у све њих, те се величало име Господа Исуса.

А многи од оних који су били поверовали долажаху и исповедајући се казиваху своја дела.

Од оних пак који су се бавили врачањем приличан број донесе своје, књиге на гомилу, па их спалише пред свима; прорачунаше њихову вредност и нађоше да вреде педесет хиљада сребрника.

Тако је реч Господња снажно расла, и показа своју моћ.

Стога посла у Македонију двојицу својих помоћника, Тимотеја и Ераста, а сам оста још неко време у Азији.

У оно време пак наста не мала узбуна због науке Господње.

Јер неки човек по имену Димитрије, ковач сребра, који је израђивао сребрне храмове Артемидине и занатлијама пружао не малу зараду,

сакупи их и раднике који су се овим бавили, па рече: људи, ви знате да наше благостање долази од овога посла,

а посматрате и слушате да је овај Павле не само у Ефесу него скоро по свој Азији убедио и одвратио многи народ говорећи да богови - рукама направљени - нису богови.

Али не постоји само опасност да изгуби углед овај наш занат, него и храм велике богиње Артемиде неће се сматрати ни за шта, па ће се и штета нанети величанству богиње, коју поштује сва Азија и цео свет.

А кад су чули ово, испуњени гневом викаху говорећи: велика је Артемида ефеска.

И би пометња у граду, па навалише једнодушно у позориште и одвукоше Македонце Гаја и Аристарха, Павлове сапутнике.

Када је пак Павле хтео да уђе у народ, ученици му не дадоше.

А неки од азиарха, који су му били пријатељи, послаше к њему и саветоваху га да се не појави у позоришту.

Једни су викали једно а други друго; јер је скуп био смућен и већина није знала ради чега су се искупили.

У то подстакоше из народа Александра, кога су Јудеји гурали напред. Александар пак махну руком и хтеде да се брани пред народом.

Али кад дознаше да је он Јудејин, повикаше сви у један глас и викаху око два сата: велика је Артемида ефеска.

Најзад градски писар утиша народ и рече: Ефешани, који то човек не зна да је Град Ефес чувар храма велике Артемиде и њеног кипа који је пао с неба?

Пошто је то неоспорно, ви треба да будете мирни и да ништа нагло не чините.

Доведосте ове људе који нису покрали храм нити хуле на нашу богињу.

Стога, ако Димитрије и мајстори који су с њим имају тужбу против неког, има дана кад се суди, и намесници су ту; нека туже један другога.

Ако ли нешто више тражите, решиће се у законитој скупштини.

Јер нам прети опасност да будемо тужени за данашњу буну, пошто нема никаквог разлога којим бисмо могли да се оправдамо за ову буну. Рекавши ово распусти скуп.