Дела апостолска

А када се буна утишала, Павле дозва ученике, посаветова их, опрости се од њих и крену на пут у Македонију.

Пошто је прошао оне крајеве и ободрио их многим речима, дође у Грчку.

Овде је остао три месеца. Када је намеравао да отплови у Сирију, Јудеји сковаше заверу против њега, те одлучи да се врати преко Македоније.

Пратили су га: Пиров син Сопатер из Верије, Солуњани Аристарх и Секунд, Гај из Дерве и Тимотеј, Тихик и Трофим из Азије.

Ови одоше напред и чекаху нас у Троади.

А ми после дана бесквасних хлебова отпловисмо из Филипа и за пет дана дођосмо к њима у Троаду, где проведосмо седам дана.

А кад смо се у први дан недеље састали да преломимо хлеб, Павле им је проповедао; како је намеравао сутрадан да отпутује, продужи говор до поноћи.

У горњој соби пак, где смо били окупљени, биле су многе светиљке.

Како је Павле подуже говорио, један младић по имену Евтих седећи на прозору, обузет дубоким сном и савладан од сна, паде с трећег спрата и дигоше га мртва.

Тада Павле сиђе, баци му се у загрљај и рече: не узнемиравајте се, јер је његова душа у њему.

Затим оде горе, преломи хлеб и једе, и пошто им је још много говорио до зоре, отпутова.

А младића доведоше жива и утешише се врло.

Пошто смо се раније укрцали у лађу, одвезосмо се у Асос с намером да оданде Павла узмемо на лађу; тако је наиме, он наредио, желећи да сам иде пешице.

А кад се састао с нама у Асосу, узесмо га у лађу и пођосмо у Митилину.

Отпловисмо и оданде, па сутрадан дођосмо према Хиосу; други дан пристасмо на Самос, те следећег дана дођосмо у Милит.

Павле је, наиме, био одлучио да се прође мимо Ефеса, да се не би задржао дуже време у Азији; јер се журио - ако би му било могућно - да на дан Педесетнице буде у Јерусалиму.

Из Милита посла у Ефес и дозва црквене старешине.

А кад дођоше к њему, рече им: ви знате како сам с вама провео све време - од првог дана откако сам дошао у Азију,

служећи Господу са сваком понизношћу, са сузама и искушењима, која су ме снашла од јудејских сплетки,

како ништа корисно нисам пропустио да вам кажем и да вас поучим јавно и идући од куће до куће,

преклињући Јудеје и Грке да се обрате Богу и да верују у Господа нашега Исуса.

А сад, ето, дух ми је везан и идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити,

сем - што ми Дух Свети од града до града сведочи и говори - да ме чекају окови и невоље.

Али мени није нимало стало до мога живота, само да свршим свој пут и службу коју сам примио од Господа Исуса, - да посведочим еванђеље о благодати Божијој.

И ето, сад знам да сви ви, међу којима сам прошао проповедајући царство, нећете више видети мога лица.

Зато вам сведочим на данашњи дан да сам чист од крви свију;

Пазите на себе и на све стадо, у ком вас је Дух Свети поставио за епископе, да напасате Цркву Божију, коју је стекао својом крвљу.

Ја знам да ће после мога одласка међу вас ући зверски вуци који неће штедети стада.

Па и од вас самих устаће људи који ће говорити наопаке ствари - да повуку за собом ученике.

Стога будно пазите и сећајте се да три године, ноћ и дан, нисам посустао саветујући са сузама сваког од вас.

И сад вас предајем Богу и његовој благодатној речи, која може да назида и омогући наследство међу свима освећенима.

Сребра или злата или одела нисам зажелео ни од кога.

Сами знате да су ове моје руке послужиле мојим потребама и потребама мојих сарадника.

Све сам вам показао, да се тако ваља трудити и немоћне прихваћати, и сећати се речи Господа Исуса, јер је он рекао: "Блаженије је давати него ли примати".

Рекавши ово клекну и помоли се Богу са свима њима.

На то сви гласно заплакаху, падоше у загрљај Павлу и љубљаху га;

највише бола нанела им је реч коју је рекао - да неће више видети његова лица. Затим га отпратише на лађу.