Дела апостолска

Кад смо се растали од њих и одвезли, држећи се правог пута дођосмо на Кос, следећег дана на Родос, па оданде у Патару.

И нашавши лађу која превози у Финикију, укрцасмо се и одвезосмо се.

А кад нам се указа Кипар, остависмо га с леве стране и пловљасмо у Сирију, те приспесмо у Тир; онде је лађа имала да истовари терет.

И пошто смо нашли ученике, остасмо ту седам дана; ови су надахнути Духом говорили Павлу да не иде горе у Јерусалим.

А кад нам истекоше ови дани, отидосмо оданде и путовасмо даље; пратили су нас сви са женама и децом - до изван града, а на обали клекнусмо и помолисмо се Богу.

Пошто смо се опростили једни од других, ми уђосмо у лађу, а они се вратише својим кућама.

Свршивши пак пловидбу од Тира стигосмо у Птолемаиду, поздрависмо браћу и остасмо код њих један дан.

Сутрадан отпутовасмо и дођосмо у Кесарију, па уђосмо у кућу еванђелисте Филипа, који је био један од Седморице, и остасмо код њега.

Он је имао четири кћери, девојке, које су пророковале.

Пошто смо се ту задржали више дана, дође из Јудеје један пророк по имену Агав,

те нам приђе, узе Павлов појац, свеза своје ноге и руке, па рече: ово вели Дух Свети: човека, чији је ово појац, Јудеји ће у Јерусалиму свезати и предати у руке многобожаца.

Кад смо то чули, молили смо ми и мештани да не иде горе у Јерусалим.

Тада Павле одговори: шта то чините? што плачете и цепате ми срце? За име Господа Исуса ја сам спреман не само да будем свезан, него и да умрем у Јерусалиму.

Како се није дао наговорити, ми се умирисмо и рекосмо: нека буде Господња воља.

После ових дана спремисмо се и одосмо горе у Јерусалим.

С нама пођоше и неки од ученика из Кесарије, па нас одведоше неком Мнасону Кипранину, старом ученику, да будемо његови гости.

Сутрадан Павле с нама посети Јакова, а све старешине су биле присутне.

И пошто их поздрави, причаше им у појединостима све што је Бог његовом службом учинио многобошцима.

А кад су то саслушали, слављаху Бога и рекоше му: видиш, брате, колико хиљада верних има међу Јудејима, и сви ревнују за закон;

а о теби су обавештени да све Јудеје, који су међу многобошцима, учиш и отпађујеш од Мојсија говорећи им да не обрезују своју децу и да не живе по својим обичајима.

Шта ћемо, дакле, сад? Свакако ће чути да си дошао.

Стога учини ово што ти кажемо: имамо четири човека који су се заветовали;

узми их, подвргни се очишћењу с њима заједно и плати за њих да ошишају главе, па ће сви дознати да нема ништа од онога што су чули за тебе, него да и сам живиш држећи се закона.

А за многобошце који су примили веру одлучили смо и поручили да се чувају од меса жртвованог идолима, и од крви, и од удављеног, и од блуда.

Тада Павле узе те људе, па следећег дана очишћен с њима заједно уђе у храм објављујући да су се навршили дани очишћења, - док је за сваког од њих жртва била принета.

А при истеку седам дана Јудеји из Азије приметише га у храму, побунише сав народ и ставише руке на њега вичући:

Израиљци, помагајте, ово је човек који свуда све учи против народа, и закона, и овога места, па је још и Грке увео у храм и оскрнавио ово свето место.

Претходно су, наиме, видели Трофима из Ефеса с њим у граду и мислили да га је Павле увео у храм.

И сав град се ускомеша, навали народ са свих страна, па ухватише Павла и стадоше га вући из храма, а врата се одмах затворише.

Док су они тражили да га убију, дође глас до заповедника чете да је сав Јерусалим у пометњи.

Он одмах узе војнике и капетане, па дотрча на њих. Они пак видевши заповедника и војнике престаше да ударају Павла.

Тада се заповедник приближи Павлу, прихвати га и нареди да га свежу двама ланцима, и распитиваше се ко је он и шта је учинио.

А у народу једни викаху једно а други друго; како од вике није могао ништа сигурно да сазна, заповедник нареди да га одведу у касарну.

А кад је био на степеницама, дошло је до тога да су га војници носили због силине народа;

јер је мноштво народа ишло за њим и викало: погуби га.

А кад је требало да га уведу у касарну, Павле рече заповеднику: смем ли ти нешто рећи? Овај пак рече: зар ти знаш грчки?

Да ниси ти онај Египћанин који је пре ових дана побунио и извео у пустињу четири хиљаде људи наоружаних ножевима?

На то Павле рече: ја сам Јудејин из Тарса киликијског, грађанин знаменитог града; молим те допусти ми да се обратим народу.