Дела апостолска

Браћо и оци, саслушајте сада моју одбрану којом се браним пред вама.

А кад су чули да им се обраћа јеврејским језиком, умирише се још више. И рече:

ја сам Јудејин, рођен у Тарсу киликијском, а одгојен сам у овом граду и код Гамалиилових ногу васпитан строго по отачком закону, ревнујући за Бога као и ви сви данас.

Гонио сам ову науку до смрти свезујући људе и жене и предавајући их у тамнице,

што ми може посведочити првосвештеник са свим старешинама; примивши од њих писма за браћу у Дамаску ишао сам онамо да и тамошње свезане доведем у Јерусалим да се казне.

А кад сам путовао и приближио се Дамаску, око подне, обасја ме одједном велика светлост са неба,

те падох на земљу и чух глас како ми говори: Савле, Савле, зашто ме гониш?

Ја пак одговорих: ко си ти, Господе? На то ми рече: ја сам Исус Назарећанин, кога ти гониш.

Моје друштво виде светлост, али није чуло гласа који ми је говорио.

Рекох још: шта да радим, Господе? А Господ ми рече: устани, иди у Дамаск и тамо ће ти се казати шта ти је све одређено да чиниш.

И како нисам могао да гледам од сјаја оне светлости, водили су ме моји другови за руку и тако дођох у Дамаск.

А неки Ананија, човек побожан по закону, за кога су добро сведочили сви тамошњи Јудеји,

дође к мени, приђе ми и рече: Савле брате, прогледај. И ја у тај час погледах на њега.

Он пак рече: Бог наших отаца унапред те је одредио да упознаш његову вољу и да видиш Праведника, те да чујеш глас из његових уста,

јер ћеш му бити сведок пред свим људима за оно што си видео и чуо.

И што сад оклеваш? Устани, крсти се, призови његово име и спери своје грехе.

Када сам се пак вратио у Јерусалим и молио се Богу у храму, падох у занос.

И видех га где ми говори: пожури и иди брзо из Јерусалима, јер неће усвојити оно што ти сведочиш за мене.

Ја још рекох: Господе, знају они да сам ја ишао од синагоге до синагоге, бацао у тамницу и био оне који верују у тебе.

И кад се проливала крв твога сведока Стефана, стојао сам и ја онде, одобравао и чувао хаљине оних који су га убијали.

И рече ми: иди, јер ћу те послати далеко међу многобошце.

До ове речи слушали су га, затим подигоше свој глас говорећи: уклони таквог са земље, јер не треба да живи.

Док су они тако викали, витлали своје хаљине и бацали прашину у ваздух,

заповедник нареди да га одведу у касарну, рекавши да га бојем испитају, да би дознао због чега су тако викали на њега.

Када пак капетан чу ово, приђе заповеднику, обавести га и рече: шта хоћеш да чиниш? та овај човек је римски грађанин.

Тада му приђе заповедник и рече: кажи ми, јеси ли ти римски грађанин? А он рече: да.

Заповедник пак одговори: ја сам приличном сумом стекао то грађанство. На то Павле рече: а ја сам се и родио с њим.

И одмах одступише од њега они који су хтели да га шибањем испитају. А заповедник се уплаши, сазнавши да је Павле римски грађанин, и што га је свезао.

Сутрадан желећи да дође до сигурног сазнања - зашто га Јудеји оптужују, ослободи га, те нареди да се скупе првосвештеници и сав синедрион, па сведе Павла и постави га пред њих.