Дела апостолска

А Павле погледа на синедрион и рече: браћо, ја сам са потпуно чистом савешћу живео служећи Богу до овога дана.

Првосвештеник Ананија пак нареди онима што су стајали до њега да га бију по устима.

Тада му Павле рече: Бог ће бити тебе, зиде окречени; и ти седиш да ми судиш по закону, а против закона наређујеш да ме бију.

А они што стојаху ту рекоше: вређаш првосвештеника Божијег?

На то Павле рече: нисам знао, браћо, да је он првосвештеник; писано је наиме: "Не говори ружно о старешини свога народа".

Пошто је Павле знао да је један део припадао садукејима а други фарисејима, повика у синедриону: браћо, ја сам фарисеј, фарисејски син; због надања и васкрсења из мртвих изведен сам пред суд.

А кад је он то рекао, наста распра између фарисеја и садукеја, и скуп се подели.

Јер садукеји говоре да нема васкрсења, ни анђела, ни духа, а фарисеји исповедају и једно и друго.

Тако је дошло до велике вике, те усташе неки књижевници фарисејске странке, препираху се и говораху: не налазимо никакво зло на овом човеку; ако му је дух или анђео говорио?

И како је дошло до велике свађе, заповедник се побоја да Павла не раскину, па нареди да војска сиђе доле, да га отме од њих и одведе у касарну.

Идуће ноћи Господ стаде пред њега и рече: не бој се; као што си посведочио за мене у Јерусалиму, тако треба да посведочиш и у Риму.

А кад се разданило, окупише се Јудеји и заклеше да неће ни јести ни пити док не убију Павла.

Било их је више од четрдесеторице, који положише ову заклетву.

Ови приђоше првосвештеницима и старешинама, и рекоше: заклетвом смо се заклели да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла.

Стога ви сад са синедрионом поднесите захтев заповеднику да га сведе к вама, као да бисте хтели тачније да испитате његову ствар; а ми смо спремни да га убијемо пре но што се приближи.

Син Павлове сестре, међутим, чу за ову заседу, дође и уђе у касарну, те јави Павлу.

Овај га узе, одведе заповеднику и рече: сужањ Павле дозвао ме је и замолио да овога младића доведем к теби; има нешто да ти каже.

Тада га заповедник узе за руку, повуче се с њим насамо и питаше: шта је то што имаш да ми јавиш?

На то он рече: Јудеји су се договорили да те замоле да сутра сведеш Павла у синедрион, као да намераваш нешто тачније да сазнаш за њега.

Не дај се, дакле, наговорити од њих, јер га вребају више од четрдесет њихових људи, који су се заклели да неће ни јести ни пити док га не убију. И сад су спремни, само чекају твоје обећање.

Тако заповедник отпусти младића и нареди му: ником немој да кажеш да си ми ово јавио.

И дозва двојицу од капетана и рече: спремите две стотине војника, седамдесет коњаника и двеста стрелаца, да од трећег часа ноћи пођу на пут до Кесарије;

опремите и коње да посаде Павла и безбедно га приведу намеснику Феликсу.

И написа писмо следеће садржине:

Клаудије Лисија поздравља угледног намесника Феликса.

Овога човека, кога су Јудеји ухватили и хтели убити, ја сам дошавши са војском извукао, пошто сам дознао да је римски грађанин.

Желећи да дознам за какву кривицу га оптужују, сведох га у њихов синедрион.

Нађох да га оптужују за спорна питања њихова закона, а да нема никакве кривице која заслужује смртну казну или окове.

Пошто ми је предочено да се спрема напад на овога човека, послах га одмах к теби и тужитеље упутих да пред тобом кажу шта имају против њега. Здраво!

Тако војници узеше Павла, како им је било заповеђено, и спроведоше га ноћу у Антипатриду.

Сутрадан оставише коњанике да продуже с њим, а они се вратише у касарну.

Ови дођоше у Кесарију, предаше писмо намеснику и изведоше Павла пред њега.

Пошто је прочитао писмо упита га из које је покрајине, и кад је дознао да је из Киликије,

рече саслушаћу те кад и твоји тужитељи дођу; заповеди пак да га чувају у Иродовом двору.