Дела апостолска

А Агрипа рече Павлу: допушта ти се да говориш у своју одбрану. Тада Павле испружи руку и брањаше се овако:

сматрам се срећним, краљу Агрипа, што ћу се данас пред тобом бранити од свега за што ме Јудеји оптужују,

поготову што ти познајеш све јудејске обичаје и њихова спорна питања; стога, молим те, саслушај ме стрпљиво.

Мој животни пут од младости, којим сам ишао од почетка у свом народу и у Јерусалиму, познат је свима Јудејима,

који ме знају отпре; само ако хоће да сведоче да сам као фарисеј живео по најстрожијој странци наше вере.

И сад стојим пред судом због надања у обећање, које је Бог дао нашим очевима,

а за које се наших дванаест племена надају да ће постићи служећи Богу истрајно дан и ноћ; због ове наде, краљу, оптужују ме Јудеји.

Зашто се код вас сматра невероватним кад Бог васкрсава мртве?

И ја сам са своје стране мислио да треба сасвим непријатељски да поступим против имена Исуса Назарећанина.

То сам и учинио у Јерусалиму; добивши овлашћење од првосвештеника затворио сам у тамницу многе од светих, а кад су их убијали, ја сам био за то.

Много пута сам их по свим синагогама кажњавањем присиљавао да хуле; разјарен преко сваке мере на њих гонио сам их чак до туђих градова.

Кад сам при том путовао у Дамаск са овлашћењем и одобрењем од првосвештеника,

у сред бела дана, на путу, о краљу, видех светлост с неба, која мене и моје сапутнике обасја јаче од сунчаног сијања.

И кад сви попадасмо на земљу, чух глас како ми говори јеврејским језиком: Савле, Савле, зашто ме гониш? Тешко ти је против бодила ритати се.

А ја рекох: ко си ти, Господе? Господ пак рече: ја сам Исус кога ти гониш.

Него устани и стани на своје ноге: јавио сам ти се, наиме, за то да те одредим за служитеља и сведока свега овога - како си ме видео и како ћу ти се још јавити.

Ја ћу те избављати од твога народа и од многобожаца, којима те шаљем,

Стога, краљу Агрипа, нисам био непокоран небеском виђењу,

него сам прво онима у Дамаску, затим у Јерусалиму, по свој јудејској земљи, и многобошцима проповедао да се кају и обраћају Богу чинећи дела достојна покајања.

Због тога Јудеји ме ухватише у храму и покушаше да ме убију.

Али, добивши помоћ од Бога до данашњег дана стојим и сведочим малом и великом, не казујући ништа друго сем онога што су пророци и Мојсије рекли да ће се догодити,

да ће Христос пострадати, да ће као први из васкрсења мртвих објавити светлост нашем народу и многобошцима.

А кад је у својој одбрани ово изнео, рече му Фест сасвим гласно: ниси при чистој свести, Павле; велика ученост доводи те до маније.

На то ће Павле рећи: нисам луд, угледни Фесте, него изговарам истините и разборите речи.

Зна, најзад, за све ово и краљ, коме слободно говорим; не верујем, наиме, да му је ишта од овога непознато, јер се то није догодило у неком углу.

Верујеш ли, краљу Агрипа, пророцима? Знам да верујеш.

Агрипа пак рече Павлу: још мало па ћеш ме наговорити и учинити ме хришћанином.

А Павле рече: молио бих Бога да би пре или после не само ти, него и сви који ме данас слушају - изузев ових окова, постали такви какав сам ја.

У то усташе краљ и намесник, Верника и сви који су седели с њима, па се повукоше и говораху међу собом:

овај човек не чини ништа што заслужује смртну казну или окове.

А Агрипа рече Фесту: овај човек могао би да буде ослобођен, да није уложио призив цару.