Дела апостолска

И кад смо се спасли, дознали смо да се острво зове Малта.

А варвари нам указаше необичну благонаклоност, те наложише ватру и примише нас све због кише која је стално падала и због хладноће.

А кад Павле сакупи гомилу грања и метну на ватру, изиђе змија од врућине и ухвати му се за руку.

Варвари пак видевши животињу како виси о његовој руци, говораху један другоме: овај човек је свакако убица, који се спасао мора, али му правда не даде да живи.

А он само отресе животињу у ватру и никакво зло му се догоди.

Они су, међутим, очекивали да ће он да отекне или одједном да падне мртав. Кад после дугог чекања видеше да му се никакво зло није догодило, променише своје мишљење и говораху да је он неки бог.

Поглавар острва, по имену Публије, имао је имање у тој околини, те нас прихвати и угости љубазно три дана.

И догодило се да је Публијев отац лежао мучен грозницом и срдобољом. Павле уђе к њему, помоли се Богу, положи руке на њега и излечи га.

После тога догађаја и други болесници на острву долажаху и беху излечени.

Они нам указаше и многе почасти, а приликом одласка снабдеше нас оним што нам је било потребно. Од Малте до Рима

После три месеца одвезосмо се на једној александријској лађи, која је презимила на острву и имала као заштитни знак Диоскуре.

Кад стигосмо у Сиракусу, остасмо онде три дана,

а одатле пловећи заобиђосмо, те стигосмо у Региум. И како после једног дана дуну јужни ветар, дођосмо за два дана у Путеоле,

где нађосмо браћу, која нас замолише да останемо код њих седам дана. И тако дођосмо у Рим.

Оданде нам браћа, чувши за наш долазак, изиђоше у сусрет до Апијева форума и Три крчме. Кад их Павле виде, захвали Богу и охрабри се.

Када пак уђосмо у Рим, Павлу би допуштено да станује посебно са војником који га је чувао.

А после три дана он сазва јудејске прваке, и кад се окупише, говораше им: браћо, иако нисам ништа учинио против свога народа, нити против отачких обичаја, ипак сам из Јерусалима као сужањ предат у руке Римљанима,

који ме испиташе и хтедоше пустити на слободу, зато што на мени нема никакве кривице која повлачи смртну казну.

Јудеји су се, међутим, томе противили и ја сам био принуђен да уложим призив цару, али не као да бих имао што да тужим свој народ.

Због тога сам и вас замолио да дођете да вас видим и да вам проговорим; јер за надање Израиљево окован сам овим ланцем.

Они му пак рекоше: ми из Јудеје нисмо примили никакво писмо у вези с тобом, нити је ко од браће дошао и јавио или рекао што рђаво о теби.

Ипак, биће нам задовољство да од тебе чујемо шта ти имаш на уму; познато нам је, наиме, за ову секту - да се свуда против ње говори.

И тако му заказаше један дан, те још више њих дође к њему у стан. оима је излагао о царству Божијем на тај начин што је сведочио и убеђивао их од јутра до вечери сведочанствима из Мојсијевог закона и из пророка - у све што се односи на Исуса.

И док његове речи убедише једне, други не вероваху.

Будући несложни међу собом почеше да се разилазе, а Павле рече само једну изреку: добро је Дух Свети казао вашим очевима преко пророка Исаије,

јер је окорело срце овога народа, те ушима тешко чуше, и очи своје затворише, да како не виде очима, и не чују ушима, и не разумеју срцем, и не обрате се - и излечим их".

Да знате, дакле, да је ово спасење Божије послано многобошцима; и они ће га чути.

(Кад је он то рекао, Јудеји одоше препирући се међу собом много).

А он оста пуне две године у свом изнајмљеном стану, те примаше све који су му долазили -

проповедајући царство Божије и учећи о Господу Исусу Христу сасвим слободно и несметано.