Дела апостолска
Дела апостолска, глава 5
А један човек по имену Ананија са својом женом Сапфиром продаде једно имање,
па са жениним знањем задржа за себе део новца од продаје, а други део донесе, те метну апостолима пред ноге.
А Петар му рече: Ананија, зашто је сатана испунио твоје срце - да слажеш Духа Светога и да задржиш за себе део новца од продаје њиве?
Зар не би и даље остала твоја, и кад је продана, зар није била у твојој власти? Зашто си у свом срцу наумио то дело? Ниси слагао људима, него Богу.
А младићи усташе, умоташе га, изнеше и сахранише.
А кад прође око три часа, уђе и његова жена не знајући шта се догодило.
Тада јој се Петар обрати: реци ми јесте ли њиву продали за толику суму? А она рече: да, за толико.
На то јој Петар рече: зашто сте се договорили да искушате Духа Господњег? Види, пред вратима су ноге оних што су сахранили твога мужа, и тебе ће изнети.
И одмах паде пред његове ноге, и издахну. А младићи уђоше, нађоше је мртву, изнесоше је и сахранише до њеног мужа.
А велики страх обузе сву Цркву и све који су о овоме слушали.
Преко апостолских руку збивали су се многи знаци и чуда у народу; а сви су били једнодушно у Соломоновом трему.
Од осталих пак нико се није усуђивао да им се придружи; народ их је, међутим, веома хвалио.
А мноштво људи и жена, који су веровали у Господа, бивало је све веће,
тако да су износили болеснике на улице, стављали их на постеље и носила, да би макар Петрова сенка осенила неког од њих - кад он пролази.
Стицали су се у Јерусалиму и многи из околних градова носећи болеснике и мучене од нечистих духова, и сви су били излечени.
Тада се подиже првосвештеник и сви који су били уз њега, наиме садукејска странка, испунише се завишћу,
те ставише руке на апостоле и бацише их у општу тамницу.
Али анђео Господњи отвори ноћу тамничка врата, изведе их и рече:
идите, иступите у храму и говорите народу све речи овога живота.
Чувши то они пред зору уђоше у храм и учаху. А кад дође првосвештеник и они који су били уз њега, сазваше синедрион и све старешине синова Израиљевих, те послаше људе у тамницу да их доведу.
Када пак службеници дођоше, не нађоше их у тамници. Вратише се и јавише:
тамницу смо нашли закључану и добро осигурану, и стражаре где стоје пред вратима, али кад смо отворили, унутра нисмо нашли никога.
Када су ове речи чули старешина храма и првосвештеници, били су у неприлици због њих - шта би то могло да буде.
Али неко дође и јави им: ено људи, које сте бацили у тамницу, стоје у храму и уче народ.
Тада оде старешина храма са службеницима и доведе их, али не на силу, јер су се бојали народа, да не буду каменовани.
И кад их доведоше, поставише их пред синедрион, те их првосвештеник запита овим речима:
зар вам нисмо строго наредили да не учите у то име, а гле ви сте напунили Јерусалим својом науком и хоћете да баците крв тога човека на нас.
На то Петар и апостоли у одговору рекоше: Бога треба слушати више него људе.
Бог отаца наших васкрсао је Исуса кога сте ви обесили на дрво и убили.
Њега је Бог својом десницом узвисио као поглавара и спаситеља, да додели Израиљу покајање и опроштај грехова.
Ми смо сведоци свега тога, и Дух Свети кога је Бог дао онима који су му послушни.
Чувши ово они се разљутише врло и намераваху да их побију.
Али тада уста у синедриону један фарисеј по имену Гамалиил, учитељ закона, цењен од свег народа, заповеди да изведу људе мало напоље,
и рече им: људи Израиљци узмите се у памет у погледу ових људи - шта ћете чинити.
Јер пре ових дана подиже се Тевда који је за себе говорио да је он нешто велико, уз кога је пристало око четири стотине људи; он је био убијен, а сви који су га слушали разиђоше се и беху уништени.
После тога подиже се Јуда Галилејац у време пописа и одвуче доста народа за собом. Погинуо је и он, а сви који су га слушали беху расути.
И у садашњој прилици вам кажем: прођите се ових људи и пустите их; јер ако је од људи ова намисао или ово дело, биће осујећено;
ако је пак од Бога, нећете моћи да их уништите, - иначе бисте се нашли као људи који се боре против Бога. Тада га послушаше.
И дозваше апостоле, избише их и запретише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их.
Они пак отидоше од синедриона радујући се што су били удостојени да претпре понижење за име Исусово.
Тако нису престали да свакога дана у храму и по кућама уче и проповедају еванђеље о Христу Исусу.