Дела апостолска

А у те дане, када је ученика све више бивало Јелинисти подигоше вику на Јевреје домороце, зато што су њихове удовице биле запостављене приликом свакодневног дељења помоћи.

Тада Дванаесторица сазваше све ученике и рекоше: не приличи да ми запоставимо реч Божију и да служимо око трпеза.

Стога гледајте, браћо, да нађете седам осведочених људи из своје средине, пуних Духа и мудрости, којима ћемо поверити ову дужност;

ми ћемо се и даље посветити молитви и проповедничкој служби.

И свиде се ова реч свему народу, па изабраше Стефана, човека пуна вере и Духа Светога, затим Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николу проселита из Антиохије.

Њих поставише пред апостоле, који се помолише Богу и положише руке на њих.

А реч Божија је напредовала и број ученика у Јерусалиму се веома повећавао, па се и многи свештеници покораваху вери.

А Стефан је пун благодати и силе чинио велика чуда и чудне знаке у народу.

Али усташе неки из синагоге која се зове Либертинска, и Киринска, и Александријска, и оних из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном,

али нису могли да се супротставе мудрости и Духу којим је говорио.

Тако побунише народ и старешине, и књижевнике, те навалише на њега, шчепаше га и одведоше пред синедрион.

Поставише и лажне сведоке који су говорили: овај човек непрестано говори против светог места и закона;

чули смо, наиме, како говори да ће Исус, тај Назарећанин, разорити ово место и изменити обичаје које нам је Мојсије предао.

А сви који су седели у синедриону упреше погледе на њега и видеше да му је лице као лице анђела.