Дела апостолска

Тада првосвештеник рече: је ли то тако?

Он пак рече: браћо и оци, чујте. Бог славе показао се нашем оцу Аврааму када је боравио у Месопотамији, пре но што се доселио у Харан,

и рече му: изиђи из своје земље и од свога рода, па хајде у земљу коју ћу ти показати.

Тада изиђе из земље Халдејске и настани се у Харану. Оданде га после смрти његова оца Бог пресели у ову земљу у којој ви сада станујете.

Али му не даде наследства у њој - ни једну стопу, него му само обећа, у време када он још није имао детета, да ће је дати у посед њему и његовом потомству после њега.

Бог, наиме, овако рече: његови потомци биће дошљаци у туђој земљи, и поробиће их и злостављаће их четири стотине година.

А ја ћу судити народу коме ће они служити, рече Бог, па ће после тога изићи и служиће ми на овом месту.

И даде му завет обрезања; тако роди Исаака и обреза га осми дан, и Исаак роди Јакова, а Јаков дванаест патријараха.

И патријарси позавидеше Јосифу, те га продадоше у Египат; но Бог беше с њим,

и избави га од свих његових невоља, па му даде милост и мудрост пред фараоном, египатским краљем, који га постави да управља Египтом и свом његовом кућом.

Али дође глад на сав Египат и Ханан, и велика невоља, и наши очеви нису могли да нађу хране.

А Јаков, чувши да у Египту има жита, посла наше очеве први пут.

Када пак дођоше други пут, Јосиф учини да га браћа препознаду, и фараон сазна Јосифово порекло.

Тада Јосиф посла и дозва свога оца Јакова и сву родбину, седамдесет и пет душа.

И Јаков сиђе у Египат, и умре он и очеви наши,

те их пренеше у Сихем и положише у гроб који је Авраам сребрним новцем купио од Еморових синова у Сихему.

Уколико се више приближавало обећано време које је Бог обрекао Аврааму, и народ се повећао и намножио у Египту,

док не завлада Египтом други краљ који није знао Јосифа.

Овај је лукаво поступио с нашим племеном и тлачио наше очеве тако да су морали да излажу своју дечицу - да не остану у животу.

У то време роди се Мојсије и беше мио Богу; био је одгајан у очевој кући три месеца;

а кад га изложише, узе га фараонова кћи и одгоји га себи за сина.

И Мојсије би поучен у свој египатској мудрости, и беше силан у својим речима и делима.

А кад му је било четрдесет година, дође му на ум да обиђе своју браћу, синове Израиљеве.

И кад виде једнога како неправедно страда, одбрани га и освети угњетаваног - убивши Египћанина.

Мислио је да ће његова браћа схватити да им Бог његовом руком даје избављање; али не схватише.

Идућег дана дође међу њих, док су се свађали, и покуша да их измири рекавши: људи, ви сте браћа, зашто чините неправду један другом?

Али онај, који је чинио неправду своме ближњему, одби га и рече: ко је тебе поставио за господара и судију над нама?

Да нећеш да ме убијеш као што си јуче убио Египћанина?

Због ове речи Мојсије побеже и настани се као дошљак у мадијамској земљи, где роди два сина.

После четрдесет година јави му се анђео у пламену купине која је горела у пустињи Синајске горе.

Мојсије пак видевши то задиви се призору; а кад се приближавао да расмотри, чу се глас Господњи:

ја сам Бог твојих отаца, Бог Авраамов, Исааков и Јаковљев. Мојсије уздрхта и не усуди се да погледа.

Тада му Господ рече: изуј обућу са својих ногу, јер је место на ком стојиш - света земља.

Заиста видех злостављање свога народа који је у Египту и чух његово уздисање, те сиђох да га избавим; и сад хајде да те пошаљем у Египат.

Овога Мојсија, кога су се одрекли рекавши: ко је тебе поставио за господара и судију, њега је Бог преко анђела, који му се јавио у купини, послао за господара и избавитеља.

Он их изведе учинивши чуда и чудне знаке у земљи египатској, и у Црвеном мору, и у пустињи четрдесет година.

То је Мојсије који је рекао синовима Израиљевим: Бог ће вам подићи пророка из ваше браће као што је подигао мене.

То је онај који је у збору у пустињи био с анђелом, који му је говорио на Синајској гори, и с очевима нашим; он је примио живе речи да их вама да.

Наши очеви нису хтели да га послушају, него га одбацише и окренуше се срцем својим Египту,

па рекоше Аарону: начини нам богове који ће ићи пред нама; јер не знамо шта се догодило овом Мојсију који нас је извео из Египта.

И начинише теле у оне дане и принеше жртву идолу, и радоваху се својим рукотворинама.

Тада се Бог окрену од њих и предаде их да служе небеској војсци, као што је написано у књизи пророка: "Доме Израиљев, јеси ли ми четрдесет година у пустињи приносио клане животиње и жртве?

Него сте носили Молохов шатор и звезду бога Рефана, кипове које сте начинили да им се клањате; и преселићу вас даље од Вавилона".

Наши очеви имали су шатор сведочанства у пустињи, како је наредио онај који је говорио Мојсију да га начини по слици коју је видео.

наши очеви га примише у унеше с Исусом кад заузеше земљу многобожаца, које је Бог отерао испред наших отаца, и тако је било све до Давида.

Он нађе милост у Бога и измоли да нађе стан Богу Јаковљеву.

Али му Соломон сагради кућу.

Али Свевишњи не станује у рукотвореним храмовима, као што каже пророк:

"Небо ми је престо, а земља подножје ногама мојим. Какав ћете ми дом саградити, говори Господ, или које је место мога почивања?

Зар није моја рука све то начинила?"

Тврдоврати и необрезаних срца и ушију, ви се једнако противите Духу Светоме, како ваши очеви тако и ви.

Којега од пророка не прогнаше ваши очеви? И побише оне који су унапред најављивали долазак Праведника, чије издајице и убице ви сада постасте,

Чувши ово веома су се љутили у својим срцима и шкргутаху зубима на њега.

А он пун Духа Светога погледа на небо и виде славу Божију и Исуса где стоји с десне стране Богу,

и рече: ево, гледам отворена небеса и Сина човечијег како стоји с десне стране Богу.

Тада повикаше веома гласно, запушише своје уши и навалише једнодушно на њега,

избацише га из града и засипаху га камењем. А сведоци ставише своје хаљине код ногу младића који се звао Савле.

И засипаху камењем Стефана који је призивао Бога и говорио: Господе Исусе, прими мој дух.

Онда паде на колена и повика веома гласно: Господе, не упише им овај грех. И кад то рече усну.