Дела апостолска

А Савле је одобравао његово убијство. Онога дана наста и велико гоњење Цркве у Јерусалиму; сем апостола сви су били расејани по крајевима Јудеје и Самарије.

А побожни људи сахранише Стефана и учинише велики плач над њим.

Савле је пак пустошио Цркву, улазећи у куће одвлачио је људе и жене и предавао их у тамницу.

Расејани међутим пролажаху свуда и проповедаху реч Божију.

Тако Филип дође у главни град Самарије и проповедаше им Христа.

И народ је једнодушно пазио на Филипове речи слушајући и гледајући чудне знаке које је он чинио.

Јер из многих, који су имали нечисте духове, ови излажаху с великом виком; чак многи узети и хроми беху излечени.

И наста велика радост у оном граду.

У том граду се од раније налазио један човек по имену Симон, који је врачао и доводио у чудо самарјански народ говорећи за себе да је он нешто велико.

Овога слушаху сви, од малог до великог, говорећи: овај човек је сила Божија, за коју се каже да је велика.

А слушали су га зато што их је дуже времена задивљавао врачањем.

Када пак повероваше Филипу, који је проповедао еванђеље о царству Божијем и о имену Исуса Христа, крштаваху се људи и жене.

Чак и сам Симон поверова и би крштен, па оста уз Филипа; гледајући чудне знаке и велика чуда која су се догађала - беше ван себе.

Апостоли који су били у Јерусалиму, чувши да је Самарија примила реч Божију, послаше им Петра и Јована,

који сиђоше и помолише се Богу за њих - да приме Духа Светога;

Тада ставише руке на њих, те примаху Духа Светога.

Када пак Симон виде да се полагањем апостолских руку додељује Дух, донесе им новаца

говорећи: дајте и мени ту власт, да прими Духа Светога свако на кога положим руке.

На то му Петар рече: твој новац нека иде с тобом заједно у пропаст, зато што си смислио да новцем стекнеш дар Божији.

Нема за тебе дела и удела у овој ствари, јер твоје срце није право пред Богом.

Обрати се дакле од ове своје злоће и помоли се Господу, не би ли ти била опроштена помисао твога срца;

видим да си у горком отрову и у оковима неправде.

Симон пак у одговору рече: помолите се ви Господу за мене, да не наиђе на мене ништа од онога што сте рекли.

Они пак, пошто су посведочили и казали реч Господњу, вратише се у Јерусалим проповедајући еванђеље многим самарјанским селима.

Анђео Господњи рече Филипу: устани и иди према југу на пут који се спушта од Јерусалима у Газу; тај пут је пуст.

Тако уста и оде. И гле, један Етиопљанин, ушкопљеник, властелин Кандаке, етиопске краљице који је био над свом њеном ризницом, а у Јерусалим је дошао да се помоли Богу,

враћао се кући седећи на својим колима и читајући пророка Исаију.

Уто Дух рече Филипу: приђи и држи се ових кола.

Тада Филип притрча и чу како он чита пророка Исаију, те рече: да ли и разумеш то што читаш?

Он пак рече: а како бих могао да разумем, ако ме ко не упути? И позва Филипа да се попне и седне с њим.

А место из Писма, које је читао, беше ово: "Одведоше га као овцу на клање, и као што је јагње немо пред оним који га стриже, тако не отвара својих уста.

У његовом понижењу укиде се његов суд. Ко ће избројати његов нараштај? Јер се узима са земље његов живот".

Тада ушкопљеник у одговору рече Филипу: молим те, о ком то говори пророк? О самом себи или о неком другом?

На то Филип отвори своја уста и почевши од овога места Писма проповеди му еванђеље о Исусу.

А кад су путујући дошли до неке воде, ушкопљеник рече: ево воде, шта ми смета да се крстим?

(Филип пак рече: ако верујеш од свег срца: може. Он одговори и рече: верујем да је Исус Христос Син Божији.)

И заповеди да стану кола, те обојица сиђоше у воду, Филип и ушкопљеник, и крсти га.

А кад изиђоше из воде, Дух Господњи узе Филипа и ушкопљеник га више не виде. Путовао је даље својим путем радујући се.

А Филип се нађе у Азоту, а затим пролазећи проповедаше еванђеље свим градовима, док не дође у Кесарију.