Посланица Римљанима

Браћо, жеља мога срца и моја молитва Богу за њих усмерена је на њихово спасење.

Јер им сведочим да имају ревности за Бога, али без правилног сазнања.

Не знајући, наиме, шта је праведност Божија и тражећи да поставе своју сопствену праведност, нису се потчинили Божијој праведности.

Јер Христос је свршетак закона - за оправдање сваком који верује.

Јер Мојсије пише за праведност која је од закона: "Човек који њу чини живеће од ње".

А праведност, која је од вере, овако говори: "Немој да кажеш у свом срцу: ко ће се попети на небо?" то јест, да сведе Христа,

или: "Ко ће сићи у бездан?" то јест, да изведе Христа из мртвих.

Него шта она говори? - "Близу ти је реч, у твојим устима и у твом срцу", то јест, реч вере коју ми проповедамо.

Јер срцем се верује за праведност, а устима се исповеда на спасење.

Писмо, наиме, каже: "Свако, ко верује у њега, неће се постидети".

Јер нема разлике између Јудејина и Грка; један исти Господ је над свима, богат за све који га призивају,

јер: "Свако, ко призове име Господње, биће спасен".

Како ће, дакле, призвати онога у кога нису поверовали? А како ће веровати у онога за кога нису чули? Како ће пак чути без проповедника?

И како ће проповедати, ако нису послани? Као што је написано: "Како су миле ноге оних који јављају добра".

Али сви нису послушали еванђеље. Јер Исаија говори: "Господе, ко је поверовао нашој проповеди?"

Вера, дакле, потиче од проповеди, а проповед бива Христовом речју.

Него кажем - зар нису чули? Још те како "Глас њихов изишао је по свој земљи, и њихове речи до краја света".

Питам чак: зар Израиљ није разумео? Мојсије први говори: "Изазваћу вас да се у ревности угледате на народ, који није мој народ, и пробудићу у вама гнев према једном неразумном народу".

Исаија се пак усуђује и говори: "Нађоше ме који ме нису тражили, и јавих се онима који за мене нису питали".

А Израиљу говори: "Ваздан пружах своје руке непослушном и јогунастом народу".