Посланица Римљанима
Римљанима, глава 14
Прихватајте слабога у вери, да се не би колебао у својим мислима.
Један верује да сме све јести, а онај слаби једе само поврће.
Који једе нека не ниподаштава онога што не једе, а који не једе нека не осуђује онога што једе, јер га је Бог примио.
Ко си ти што судиш туђем слузи? Он стоји или пада своме господару; биће ипак постављен, јер Господ може да га постави.
Један разликује дан од дана, а други сматра да су сви дани једнаки; нека је само сваки потпуно уверен у своје мишљење.
Ко полаже на известан дан, чини то Господу, а ко једе Господу на славу једе, јер Богу захваљује; и који не једе Господу за љубав не једе, те и он захваљује Богу.
Нико од нас не живи за самога себе и нико за себе не умире.
Јер ако живимо - Господу живимо, ако пак умиремо - Господу умиремо. Стога, било да живимо, било да умиремо, ми припадамо Господу.
Христос је, наиме, зато умро и оживео - да би био Господ мртвима и живима.
А што ти осуђујеш свога брата? или што ти ниподаштаваш свога брата? Знај да ћемо сви изићи пред суд Божији.
Јер је написано: "Тако ми живота, говори Господ, мени ће се приклонити свако колено, и сваки језик исповедиће Бога".
Значи, да ће свако од нас за себе одговарати Богу.
Стога, не осуђујмо више један другога, него радије сматрајте да је право - не постављати брату спотицања или саблазни.
Знам и уверен сам у Господу Исусу да ништа само по себи није погано; само ономе, који сматра да је нешто погано, њему је погано.
Јер ако је твој брат жалостан због јела, то значи да ти већ не поступаш по љубави. Немој да упропашћујеш својим јелом онога за кога је Христос умро.
Не дозволите, дакле, да се хули на ваше добро.
Јер царство Божије се не састоји у јелу и пићу, него у праведности, и миру, и радости у Духу Светоме.
Ко, наиме, овим служи Христу, тај је Богу угодан а људима изврстан.
Старајмо се стога за оно што ствара мир и доприноси узајамном назидању.
Немој да рушиш Божије дело - због јела. Све је чисто, али је зло за човека који једе са спотицањем.
Добро је не јести меса, и не пити вина, и не чинити оно на шта се твој брат спотиче (или саблажњава, или слаб бива).
Веру, коју имаш, имај за себе пред Богом. Блажен је ко не осуђује самога себе за оно што сматра да је добро.
Ко се, напротив, колеба, навлачи на себе осуду - ако једе, јер то не чини по вери. А све што не потиче од вере - грех је.
