Посланица Римљанима



Римљанима, глава 15


Ми пак јаки дужни смо да сносимо слабости слабих, а не да се понашамо како се нама допада.


Сваки од нас нека се труди да ближњег задовољи - на добро и за назидање.


Јер ни Христос није угађао самом себи, него као што је написано: "Погрде оних, који тебе грде, падоше на ме".


Све, наиме, што је унапред написано, написано је нама за поуку, да стрпљивошћу и утехом Писма имамо наду.


А Бог, творац стрпљивости и утехе, нека вам да да међу собом сложно мислите по вољи Исуса Христа,


да једнодушно једним устима славите Бога и Оца Господа нашега Исуса Христа.

Tweet thisPost on Facebook

Зато прихватајте један другога, као што је и Христос примио вас на славу Божију.


Кажем, наиме, да је Христос послужио обрезанима за истину Божију да утврди очевима дана обећања,


а многобошци славе Бога због његовог милосрђа, као што је написано: "Зато ћу те исповедати међу многобошцима и певаћу имену твоме".


И опет говори: "Веселите се, многобошци, с његовим народом".


И опет: "Хвалите Господа сви многобошци, и нека га славе сви народи".


И Исаија опет говори: "Доћи ће изданак из корена Јесејева, и онај који устаје да влада над многобошцима, у њега ће се многобошци уздати".


А Бог наше наде нека вас испуни сваком радошћу и миром у вери, да имате изобилну наду силом Духа Светога.

Tweet thisPost on Facebook

А ја сам, браћо моја, и сам уверен за вас, да сте и сами пуни доброте, испуњени сваким знањем, кадри и један другога умудрити.


А делимично сам вам мало одлучније писао, желећи да вас подсетим по благодати коју ми је Бог дао,


да будем служитељ Христа Исуса за многобошце, који врши свету службу еванђеља Божијег, да многобошци као принос буду угодни, освећени Духом Светим.


Могу, дакле, да се хвалим у Христу Исусу за све што сам учинио служећи Богу;


јер се нећу усудити да кажем нешто што Христос није учинио преко мене, да би многобошце довео до послушности, речју или делом,


Светске силе у доба Исуса Христа

силом чудних знакава и чуда, силом Духа Светога, тако да сам од Јерусалима па наоколо све до Илирика испунио еванђељем о Христу.


Али сам при том сматрао за част да не објављујем еванђеље онде где је Христос већ познат, да не бих зидао на туђем темељу,


него како је написано: "Видеће га они којима о њему није ништа јављено, и разумеће они који нису чули".


Тога ради био сам много пута спречен да дођем к вама.


А сад, немајући више поља рада у овим крајевима, а од много година жудим да дођем к вама,


кад пођем у Шпанију; надам се, наиме, да ћу вас на проласку видети и да ћете ме ви отпратити онамо кад се најпре вас донекле наситим.


Сада пак служећи светима идем у Јерусалим.


Јер Македонија и Ахаја одлучише да скупе неку заједнчку помоћ за сиромахе међу светима у Јерусалиму.


Они су то одлучили, а и дужни су им. Јер, кад су многобошци постали учесници у њиховим духовним добрима, дужни су да им послуже и у њиховим телесним потребама.


Кад, дакле, свршим ово и потврдим им овај плод, поћи ћу преко вас у Шпанију.


А знам да ћу долазећи к вама доћи с пуним благословом Христовим.


Молим вас уз то, браћо, у Господу нашем Исусу Христу и у љубави Духа - да се борите са мном молећи се Богу за мене,


да се избавим од непокорних у Јудеји и да моја служба за Јерусалим буде по вољи светима,


те да вам по Божијој вољи с радошћу дођем и одморим се с вама заједно.


А Бог мира нека је са свима вама. Амин.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe