Посланица Римљанима

Какво преимућство има Јудејин, или каква је корист од обрезања?

Много, на сваки начин. Прво, њима су поверена Божија обећања.

Шта то значи? Ако су неки били неверни, хоће ли њихова неверност обеснажити Божију верност?

Далеко од тога. Пре ће бити да се Бог покаже истинит, а сваки човек лажа, као што је написано: "Да будеш оправдан у својим речима и да победиш кад ти суде".

Ако пак наша неправедност показује Божију праведност, шта ћемо рећи? Да није Бог неправедан кад даје израза свом гневу? - људски говорим.

Далеко од тога. Како би онда Бог могао да суди свету?

И кад се Божија истинитост мојом лажју показала још узвишенија на славу његову, зашто ми се још као грешнику суди?

Хоћемо ли, као што нас неки клеветају и за нас кажу да ми говоримо: треба да чинимо зло да тако дође добро? Осуда ових је праведна.

Шта, дакле? Јесмо ли у преимућству? Никако; јер малопре смо окривили Јудеје и Грке - да су сви под грехом,

као што је написано: "Нема праведнога - баш ни једнога;

нема разумнога, нема тога који Бога тражи.

Сви су скренули, сви су заједно постали бескорисни; нема тога који чини добро, нема баш ни једног.

Њихово грло је отворен гроб, варали су својим језицима, змијски отров је под њиховим уснама;

уста су им пуна клетве и горчине.

Ноге су им брзе за крвопролиће,

пустош и беда је на њиховим путевима,

а пут мира не познаше.

Пред њиховим очима нема страха од Бога."

А знамо да све што закон говори - говори онима који су под законом, да се свака уста запуше и да сав свет буде крив пред Богом.

Јер делима закона нико се неће оправдати пред њим; посредством закона долази само познање греха.

А сад се без суделовања закона јавила праведност од Бога, посведочена од закона и пророка,

наиме, праведност Божија која вером у Исуса Христа долази за све који верују. Јер нема разлике;

сви су згрешили и тако су лишени славе Божије,

те се оправдавају за бадава - његовом благодаћу - на основу искупљења у Христу Исусу,

кога је Бог поставио као жртву измирења - његовом крвљу - која се вером усваја, да се покаже његова праведност, јер је Бог у својој стрпљивости опраштао грехе учињене у прошлости,

да би своју праведност показао у садашње време, да буде сам праведан и да оправда онога који верује у Исуса.

Где је, дакле, хвалисање? Оно је искључено. Којим законом? законом дела? Не, него законом вере.

Сматрамо, наиме, да се човек оправдава вером без дела закона.

пошто је само један Бог који ће обрезанога оправдати по вери а необрезанога вером.

Да ли ми, према томе, укидамо закон вером? Далеко од тога, него пре подржавамо закон.