Посланица Римљанима
Римљанима, глава 4
Шта ћемо, дакле, рећи да је наш по телу праотац Авраам (постигао)?
Ако је, наиме, Авраам оправдан на основу својих дела, може да се хвали, али не пред Богом.
Јер шта каже писмо: "Авраам је поверовао Богу и то му је урачунато као праведност".
А ономе који ради плата се не рачуна по милости него по дугу.
Ономе пак који не ради, а верује у онога који оправдава безбожника, његова вера се урачунава у праведност,
као што и Давид назива блаженим човека коме Бог урачунава праведност без дела:
"Блажени су којима су безакоња опроштена и греси покривени.
Блажен је човек коме Господ грех не урачунава".
Да ли се ово блаженство односи само на обрезане, или и на необрезане? Ми, наиме, говоримо: "Аврааму је вера урачуната као праведност".
Како му је то урачунато? када је био обрезан или када је био необрезан? Не када је био обрезан, него када је био необрезан.
Па и знак обрезања добио је као печат праведности коју је стекао вером као необрезан, да буде отац свих који као необрезани верују, да се и њима то урачуна у праведност,
и да буде отац обрезаних, оних наиме, који нису само обрезани, него и ходе стопама вере нашега оца Авраама, коју је он још као необрезан имао.
Јер обећање Аврааму или његовом потомству - да ће он бити наследник света, није дошло посредством закона, већ посредством праведности у вери.
Ако су, наиме, наследници само они од закона, онда је вера изгубила вредност, а обећање је обеснажено.
Јер закон изазива гнев, и где нема закона нема ни преступа.
Зато се каже "од вере", да буде по благодати, да обећање буде сигурно свему потомству, не само ономе од закона, него и ономе од Авраамове вере; он је отац свима нама,
као што је написано: "Поставио сам те за оца многим народима", пред Богом, коме је он веровао, који оживљава мртве и који небиће позива у биће.
Авраам се - и мимо наде - надао и поверовао је да ће постати отац многим народима, као што је речено: "Тако ће бити твоје потомство".
И није ослабео у вери када је узео у обзир своје већ изумрло тело, био је већ стогодишњак, и изумрлу Сарину материцу.
У Божије обећање није посумњао с неверовањем, него би ојачан у вери, те даде славу Богу,
потпуно уверен да је Бог кадар и учинити оно што је обећао.
Зато му је било урачунато у праведност.
И није само ради њега написано - да му је урачунато,
него и ради нас, којима ће се урачунавати, зато што верујемо у онога који је васкрсао из мртвих Исуса, Господа нашега,
који је предан за наше грехе и подигнут ради нашега оправдања.
