Посланица Римљанима

Или не знате, браћо - говорим онима који познају закон - да закон има власти над човеком док је жив?

Удата жена, наиме, везана је законом за мужа док је он жив; ако пак муж умре, разрешена је од закон којим је везана за мужа.

Тако сте и ви, браћо моја, посредством Хритсова тела умртвљени за закон, да припадате другоме, васкрсломе из мртвих, да донесемо плод Богу.

Јер, кад смо били у телу, у нашим удовима дејствовале су грешне страсти, које је закон побуђивао, тако да смо доносили плодове смрти.

А сад смо ослобођени од закона, пошто смо умрли ономе који нас је потчињавао, тако да сад служимо у новом духу, а не у старом слову.

Шта ћемо, дакле, рећи? Да ли је закон грех? Далеко од тога. Али ја сам грех познао само посредством закона; јер не бих знао за прохтев, да закон није казао: "Не пожели".

Грех је у заповести нашао повод и у мени изазвао сваки прохтев; јер грех је без закона мртав.

И ја сам некад живео без закона; а кад је дошла заповест, грех је оживео.

Ја пак умрех и нађе се да ме је заповест, која је имала да ме води у живот, довела до смрти.

Грех ме је, наиме, добивши повод у заповести, завео и баш њоме убио.

Закон је сам по себи свет, и заповест је света, и праведна, и добра.

Значи ли то да је добро мени постало смрт? Далеко од тога. Него грех, да би се показао као грех, посредством доброга издејствовао ми је смрт, да би грех - посредством заповести - постао преко сваке мере грешан.

Знамо, наиме, да је закон духован, а ја сам телесан, и као такав продан под грех.

Тако, не знам шта чиним; јер не чиним што желим, него што мрзим - то чиним.

Ако пак чиним што не желим, слажем се са законом и признајем да је добар.

Јер то сад не чиним више ја, него грех који обитава у мени.

Знам, наиме, да у мени, то јест, у моме телу, добро не обитава; јер хтети - тога има у мени, али чинити добро - тога нема.

Јер не чиним добро које желим, него зло, које не желим, то чиним.

А кад чиним оно што не желим, то већ не чиним више ја, него грех који у мени обитава.

Желећи, дакле, да чиним добро, налазим да за мене важи закон - да је зло у мени.

Тако се по унутрашњем човеку радујем Божијем закону,

али видим један други закон у својим удовима, који војује против закона мога ума и заробљава ме законом греха, који је у мојим удовима.

Бедан сам ја човек; ко ће ме избавити од овог смртног тела?

Богу хвала кроз Исуса Христа, Господа нашега. Тако, дакле, ја сам умом служим Божијем закону, а телом - закону греха.