Посланица Римљанима

Стога сад нема осуде за оне који су у Христу Исусу.

Јер те је закон Духа живота у Христу Исусу ослободио од закона греха и смрти.

Јер што закон није могао, зато што је због тела био слаб, учинио је Бог на тај начин што је послао свога Сина у обличју сличном грешном телу, и за грех, и осудио грех у телу,

да би се праведност, коју закон захтева, испунила на нама - који не живимо по телу него по духу.

Који се, наиме, држе тела, мисле на оно што је везано за тело, а који се држе Духа, мисле на оно што припада Духу.

Јер тело смера к смрти, а Дух смера животу и миру.

Зато је стремљење тела непријатељство према Богу; јер се не покорава Божијем закону, нити може.

Који су сасвим у телу, не могу да угоде Богу.

А ви нисте сасвим у телу, него у Духу, ако Дух Божији стварно обитава у вама. Ко пак нема Духа Христова, тај њему не припада.

А ако је Христос у вама, тело је онда мртво поради греха, али је дух живот поради праведности.

И ако у вама обитава Дух онога који је Исуса васкрсао из мртвих, онај који је васкрсао из мртвих Христа (Исуса) оживеће и ваша смртна телеса својим Духом, који у вама обитава.

Тако, дакле, браћо, нисмо дужници телу - да по телу живимо.

Јер ако по телу живите, умрећете; ако пак Духом уморите телесна дела, живећете.

Јер сви, које води Дух Божији, ти су синови Божији.

Нисте, наиме, примили ропског духа - да опет страхујете, него сте примили Духа усиновљења, којим вичемо: Ава, Оче!

Сам Дух сведочи с нашим духом да смо деца Божија.

Ако смо пак деца, онда смо и наследници; наследници Божији, сунаследници Христови, - ако с њим страдамо, да се с њим и прославимо.

Сматрам, уосталом, да страдања садашњег времена не значе ништа у поређењу са славом, која ће се на нама открити.

Јер сва створења са жудњом очекују откривење славе синова Божијих.

А творевина Божија потчињена је ништавности не својевољно, него за вољу онога који је потчинио, на наду

- да ће и сама творевина бити ослобођена ропства пропадљивости - за слободу славе деце Божије.

Знамо, наиме, да цела творевина Божија заједно с нама уздише и мучи се до сада.

И не само она, него и ми сами, који имамо први дар Духа, и ми сами у себи уздишемо очекујући усиновљење, искупљење свога тела.

Ако се пак надамо ономе што не видимо, онда то очекујемо са стрпљењем.

Исто тако и Дух помаже нашој слабости; јер ми не знамо за шта треба да се молимо - како приличи, али сам Дух посредује за нас уздисајима који се не могу исказати.

А онај што испитује срца зна шта је смерање Духа, пошто се по Божијој вољи моли за свете.

А знамо да Бог све помаже на добро онима који га љубе, који су по његовој одлуци позвани.

Јер које је унапред знао, њих је и предодредио да буду саобразни лику његовога Сина, да он буде првенац међу многом браћом.

Које је пак предодредио, те је и позвао; а које је позвао, те је и оправдао, а које је оправдао, те је и прославио.

Шта ћемо, дакле, на то рећи? Ако је Бог за нас, ко ће против нас?

Бог, који није поштедео свог сопственог Сина, него га је предао за све нас, како нам неће с њим и све друго даровати?

Ко ће подићи тужбу против изабраника Божијих? Бог који их оправдава?

Ко је тај који ће их осудити? Да ли Христос Исус који је умро, и шта више васкрсао, који је с десне стране Богу и који се заузима за нас?

Ко ће нас раставити од Христове љубави? невоља, или притешњеност, или гоњење, или глад, или голотиња, или погибао, или мач?

Као што је написано: "Ради тебе убијају нас ваздан, сматрају нас као овце за клање".

Али у свему томе ми надмоћно побеђујемо помоћу онога који нас је заволео.

Убеђен сам наиме, да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни садашњост, ни будућност, ни силе,

ни висина, ни дубина, нити какво друго створење, не може раставити од Божије љубави, која је у Христу Исусу Господу нашем.