Прва посланица Коринћанима
Глава 1
Цркви Божијој у Коринту, освећенима у Христу Исусу, позваним светима са свима који призивају име Господа нашега Исуса Христа на сваком месту, Господа који је њихов и наш :
благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.
Захваљујем свом Богу свагда за вас, за благодат Божију која вам је дана у Христу Исусу,
и што сте се у њему обогатили у свему, у свакој речи и сваком знању,
као што се сведочанство о Христу утврдило међу вама,
тако да не оскудевате ни у једном благодатном дару, очекујући откривење Господа нашега Исуса Христа,
који ће вас и утврђивати до краја, да будете беспрекорни на дан Господа нашега Исуса Христа.
Веран је Бог који вас је позвао у заједницу свога Сина, Исуса Христа, Господа нашега.
Него молим вас, браћо, именом Господа нашега Исуса Христа, да сви једно говорите и да не буде међу вама цепања већ да будете усавршени у једном разуму и једној мисли.
Обавештен сам о вама, наиме, браћо моја, од Хлојиних домаћих, да су свађе међу вама.
Мислим то што сваки од вас говори: ја сам Павлов, а ја сам Аполосов, ја пак Кифин, а ја Христов.
Да ли се Христос разделио? да није Павле распет за вас? или сте крштени у име Павлово?
Хвала Богу што ни једнога од вас нисам крстио осим Криспа и Гаја,
да не би ко рекао да сте у моје име крштени.
Крстио сам још и Стефанин дом; даље не знам да ли сам кога другог крстио.
Мене, уосталом, Христос није послао да крштавам, него да проповедам еванђеље, и то не у речитој мудрости - да Христов крст не би изгубио своју вредност.
Јер реч о крсту је лудост онима који пропадају, а нама који се спасавамо - сила Божија.
Јер је написано: "Уништићу мудрост мудрих, и одбацићу памет паметних".
Где је мудри? где књижевник? где препирач овога света? Зар није Бог претворио мудрост овога света у лудост?
Пошто, наиме, свет својом мудрошћу није познао Бога у Божијој мудрости, била је воља Божија да лудом проповеђу спасе оне који верују.
И кад већ Јудеји ишту чудне знаке, а Грци траже мудрост,
ми проповедамо Христа распетога - Јудејима саблазан, многобошцима лудост,
а самим позванима, како Јудејима тако и Грцима, Христа као силу Божију и мудрост Божију.
Јер оно што као лудост долази од Бога - мудрије је од људи, и оно што долази од Бога као слабост - јаче је од људи.
Гледајте само, браћо, своје призвање; нема ту много мудрих по људском схватању, нема много силних, нити много племенита рода.
Него је Бог изабрао оно што је пред светом лудо - да тиме посрами мудре, и што је слабо пред светом, то је Бог изабрао - да посрами јако,
и што се у свету сматра неплеменитим и презреним Бог је изабрао, и оно што се сматра за ништа - да уништи оно што важи као нешто,
да се нико не похвали пред Богом.
Од њега сте и ви у Христу Исусу, који нам је постао мудрост од Бога, праведност и освећење, и избављење,
да буде као што је написано: "Ко се хвали - нека се хвали у Господу".