Прва посланица Коринћанима

Угледајте се на мене, као што се и ја угледам на Христа.

Хвалим вас пак што ме се сећате у свему и што држите предања онако како сам вам предао.

Али хоћу да знате да је Христос глава сваком човеку, а човек је глава жени, а Бог је глава Христу.

Сваки човек, који се моли Богу или пророкује покривене главе, срамоти своју главу.

А свака жена, која се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти своју главу, јер је једно исто са ошишаном.

Ако се, наиме, жена не покрива, нека се онда и шиша. Но ако је ружно да се жена шиша и брије, нека се и покрива.

Човек пак не треба да покрива главе зато што је он слика и слава Божија; а жена је човекова слава.

Јер није човек постао од жене, него жена од човека.

И није човек створен ради жене, него жена ради човека.

Зато жена треба да има знак мужевљеве власти на глави - због анђела.

Али у Господу нити је жена без човека нити човек без жене.

Јер као што је жена постала од човека, тако и човек постаје посредством жене; а све је од Бога.

Сами у себи пресудите: да ли приличи жени да се гологлава моли Богу?

Зар вас и сама природа не учи да је за човека срамота ако има дугу косу,

ако пак жена има дугу косу, то јој је дика, јер јој је коса дана уместо вела.

Али ако ко мисли да се протерује, ми немамо таквог обичаја, а ни цркве Божије.

Налажући вам ово не могу да вас хвалим, јер се не састајете на боље, него на горе.

Јер, прво, чујем да се на свом црквеном скупу делите, и нешто од тага верујем.

И треба, најзад, да се делите - да се покажу који су поуздани међу вама.

Када се, дакле, заједно састајете, не једе се вечера Господња.

Јер сваки при јелу прво узима своју вечеру, па један гладује, а други се опија.

Зар немате куће, да једете и да пијете? или презирете Цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта да вам кажем? Да вас похвалим? У овом вас не хвалим.

Ја сам, наиме, примио од Господа што сам и вама предао, да је Господ Исус, оне ноћи када је био предан, узео хлеб,

захвалио Богу, изломио и рекао: ово је моје тело за вас. Ово чините мени за спомен.

Исто тако и чашу после вечере говорећи: ова чаша је нови савез мојом крвљу. Ово чините, кад год из ње пијете, мени за спомен.

Јер кад год једете овај хлеб и пијете ову чашу, обзнањујете смрт Господњу - док не дође.

Човек нека испитује самога себе, и тако нека једе од хлеба и нека пије из чаше;

јер ко једе и пије а не прави разлику између тела Господњег и другог јела, себи на суд једе и пије.

Због тога су многи слаби и болесни међу вама, и доста их је умрло.

Кад бисмо сами себи судили, не би нам се судило;

а Господ судећи кара нас - да не будемо осуђени са светом.

Стога, браћо моја, када се састајете да једете, ишчекујте један другога.

Ако је ко гладан, нека једе код куће, да се не састајете на осуду. А остало ћу уредити када дођем.