Прва посланица Коринћанима

Обзнањујем вам, браћо, еванђеље које сам вам проповедао, које ви примисте, у ком и стојите,

Јер сам вам пре свега предао што сам и примио: да је Христос умро за наше грехе - по Писмима,

и да је сахрањен, и да је васкрснут трећега дана - по Писмима,

те се јави Кифи, затим Дванаесторици.

Потом се одједном јави више од пет стотина браће, од којих већина живи до данас, а неки умреше.

Затим се јави Јакову, па онда свима апостолима.

А после свих јави се и мени као недоношчету.

Јер сам ја најмањи међу апостолима, који нисам достојан да се назовем апостолом, зато што сам гонио Цркву Божију.

Али благодаћу Божијом ја сам оно што сам, и његова благодат, која се излила на мене, не оста без плода, него се потрудих више од свих њих, али не ја, него благодат Божија са мном.

Био, дакле, ја или они, тако проповедамо и тако сте поверовали.

Али ако се проповеда да је Христос васкрснут из мртвих, како неки међу вама говоре да нема васкрсења мртвих?

Ако пак нема васкрсења мртвих, онда ни Христос није васкрснут.

А ако Христос није васкрснут, тада је празна наша проповед, празна је и ваша вера.

Уз то налазимо се и као лажни сведоци Божији, зато што смо свеочили против Бога - да је васкрсао Христа, кога није васкрсао, ако мртви заиста не васкрсавају.

Јер ако мртви не васкрсавају, ни Христос није васкрснут.

А ако Христос није васкрснут, узалудна је ваша вера, још сте у својим гресима.

Према томе пропадоше који у Христу помреше.

Ако смо се само у овом животу уздали у Христа, јаднији смо од свих људи.

А сад је Христос васкрснут из мртвих као првенац од оних који су умрли.

Пошто је, наиме, посредством човека смрт дошла, посредством човека дошло је и васкрсење мртвих.

Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети.

Али сваки у свом реду: као првенац Христос, затим они који Христу припадају - приликом његовог доласка,

онда долази крај, кад преда царство Богу и Оцу, кад уништи свако поглаварство, сваку власт и силу.

Јер он треба да влада "док не положи све непријатеље под ноге своје".

Смрт ће бити уништена као последњи непријатељ.

Јер "све је покорио под ноге његове". А кад каже да је све покорено, јасно је да је покорено све сем онога који му је све покорио.

А кад му све буде покорено, тада ће се и сам Син покорити ономе који му је све покорио, да Бог буде све у свему.

Уосталом шта ће радити они који се крштавају за мртве? Ако мртви уопште не васкрсавају, зашто се још крштавају за њих?

Зашто смо и ми сваки час у опасности?

Тако ми ваше хвале, браћо, коју имам у Христу Исусу Господу нашем - ја умирем сваки дан.

Ако сам се само као човек борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист? Ако мртви не васкрсавају, "једимо И пијмо, јер ћемо сутра умрети".

Не варајте се; рђава друштва кваре добре обичаје.

Отрезните се честито и не грешите; јер неки људи не знају Бога. На срамоту вам ово говорим.

Али неко ће рећи: како мртви васкрсавају? и у каквом ће телу доћи?

Неразборити човече, то што ти сејеш не оживљава - ако не умре.

И што сејеш, не сејеш тело биљке које треба да буде, него голо зрно било пшенично или од нечег другог.

А Бод му даје тело какво је хтео, и сваком семену његово тело.

Није свака плот иста плот, него друга је људска, и друга је плот скотска, и друга је плот птичија, и друга је рибља.

Има и небеских тела, и земаљска тела, али је други сјај небеских тела, а други земаљских.

Други је сјај сунца, и други је сјај месеца, и други је сјај звезда; јер се звезда разликује од звезде по сјају.

Тако је и са васкрсењем мртвих. Сеје се у распадљивости, васкрсава у нераспадљивости.

Сеје се без части, васкрсава у слави. Сеје се у слабости васкрсава у сили.

Сеје се природно тело, васкрсава духовно тело. Кад постоји природно тело, постоји и духовно.

Тако је и написано: "Први човек Адам поста душа жива"; последњи Адам поста дух који оживљава.

Али није прво духовно, него природно, па затим духовно.

Први човек је од земље, земљан; други човек је са неба.

Какав је земљани, такви су и земљани, а какав је небески, такви су и небески.

И као што смо понели слику земљанога, тако ћемо носити и слику небескога.

А ово, браћо, кажем да месо и крв не могу да наследе царство Божије, нити распадљивост наслеђује нераспадљивост.

Ево казујем вам тајну: нећемо сви помрети, али ћемо се сви изменити,

у моменту, у трен ока, кад затруби последња труба. Труба ће, наиме, затрубити, и мртви ће бити васкрснути нераспадљиви, а ми ћемо се изменити.

Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.

А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово смртно обуче у бесмртност, тада ће се збити реч која је написана: "Победа прождре смрт.

Смрти, где ти је победа? Смрти, где ти је жалац?"

Жалац смрти је грех, а сила греха је закон.

Али хвала Богу који нам даје победу кроз Господа нашега Исуса Христа.

Стога, браћо моја драга, будите чврсти, непоколебљиви, увек богати у делу Господњем, знајући да ваш труд није без плода у Господу.