Прва посланица Коринћанима

А за скупљање прилога за свете, као што сам наредио галатијским црквама, тако поступите и ви.

Сваки први дан недеље свако од вас нека ставља код себе и скупља колико може, да не буде скупљања тек кад ја дођем.

А кад дођем, које ви нађете за вредне те ћу послати с писмима да однесу дар ваше љубави у Јерусалим.

Ако пак буде вредно да и ја идем, поћи ће са мном.

А к вама ћу доћи кад прођем Македонију; јер путујем преко Македоније.

А код вас ћу се можда задржати, па и презимити, да ме ви отпратите куд год пођем.

Нећу, наиме, да вас сад видим само у пролазу; јер се надам да ћу неко време остати код вас, ако Господ допусти.

У Ефесу пак остаћу до Педесетнице;

јер ми се отворише велика и за рад повољна врата, а противника је много.

Ако пак Тимотеј дође, гледајте да буде код вас без страха; јер он ради дело Господње као и ја.

Нико, дакле, да га не презре. Испратите га с миром, да дође к мени; јер га очекујем с браћом.

А што се тиче брата Аполоса, много сам га молио да дође к вама с браћом. и никако није хтео сад да дође, али ће доћи кад му се укаже згодна прилика.

Све код вас нека буде у љубави.

Молим вас још, браћо, да знате Стефанин дом, да је то ахајски првенац и да су се они ставили у службу светима.

Будите и ви покорни таквима и сваком сараднику и трудбенику.

Радујем се Стефанину и Фортунатову и Ахаикову доласку, јер су они надокнадили ваше одсуство.

Умирили су, наиме, дух мој - и ваш. Признајте, дакле, такове.

Поздрављају вас азијске цркве. Поздрављају вас много у Господу Акила и Приска са црквом у свом дому.

Поздрављају вас сва браћа. Поздравите један другога светим целивом.

Поздрав је мојом, Павловом руком.

Ако ко не љуби Господа, проклет био. "Маран ата".

Благодат Господа Исуса нека је са вама.

Моја љубав је са свима вама у Христу Исусу.