Прва посланица Коринћанима

И ја, браћо, нисам могао да вам говорим као духовним људима, него као телеснима, као нејакима у Христу.

Млеком сам вас напојио, не чврстом храном, јер још нисте могли да је поднесете. А ни сад још не можете,

јер сте још телесни. Кад међу вама има зависти и свађа, зар нисте телесни и зар не живите као обични људи?

Кад, наиме, један говори: ја сам Павлов, а други: ја сам Аполосов, зар нисте обични људи?

Шта је, дакле, Аполос? а шта је Павле? Служитељи чијом сте службом поверовали, и то како је свакоме од нас Господ дао.

Ја сам посадио, Аполос је залио, а Бог је дао да узрасте.

Зато нити је што онај који сади, нити онај који залива, него Бог који даје да узрасте.

А онај који сади и онај који залива - једно су, и сваки ће примити своју плату према свом труду.

По благодати Божијој која ми је дана ја сам као мудри неимар поставио темељ, а други назиђује. Само сваки нека пази како назиђује.

Јер нико не може да постави други темељ, сем онога који је постављен, а то је Исус Христос.

И ако ко на овом темељу зида злато, сребро, драго камење, дрва, сено, сламу,

свачије дело изићи ће на видело; судни дан ће показати, јер ће се у огњу открити, и какво је чије дело - огањ ће показати.

Ако чије дело, које је назидао, остане, тај ће примити награду,

ако чије дело изгори, тај ће поднети штету, али ће сам бити спасен, само тако - као кроз огањ.

Зар не знате да сте храм Божији и да Дух Божији обитава у вама?

Ако неко уништава храм Божији, Бог ће њега уништити; јер је храм Божији свет, а то сте ви.

Нека се нико не заварава; ако неко међу вама мисли да је мудар на овом свету, нека постане луд - да би био мудар.

Јер је мудрост овога света лудост пред Богом. Написано је, наиме: "Он хвата мудраце у њиховом лукавству",

и опет: "Господ зна премишљања мудраца - да су ништавна".

Стога нека се нико не хвали људима, јер је све ваше:

био то Павле, или Аполос, или Кифа, или свет, или живот, или смрт, или садашње, или будуће, све је ваше,

ви сте пак Христови, а Христос је Божији.