Прва посланица Коринћанима

Тако нека нас људи држе за Христове помоћнике и управитеље Божијих тајни.

А од управитеља се уосталом тражи да се сваки веран нађе.

Ја пак ни мало не марим што ме осуђујете ви или људски суд, а ни сам себи не судим.

Јер не знам да сам што крив, али тиме још нисам оправдан. Него Господ је тај који мени суди.

Стога немојте да судите ништа пре времена - док не дође Господ, који ће осветлити што је скривено у тами и обелоданити одлуке наших срдаца; и тада ће свако примити од Бога похвалу.

А на себи и Аполосу показао сам пример, браћо, вас ради - да научите шта значи: не преко онога што је написано, да се ради никога не надимате један против другога.

Јер ко ти даје преимућство? А шта имаш што ниси примио? Ако си пак примио, што се хвалиш као да ниси примио?

Већ сте засићени, већ сте се обогатили; без нас сте се зацарили, и камо среће да сте се зацарили, па да и ми са вама царујемо.

Сматрам, наиме, да је Бог нас апостоле као последње поставио, као на смрт осуђене, да нас гледа свет, и анђели, и људи.

Ми смо будале Христа ради, а ви сте мудри у Христу; ми смо слаби, а ви јаки; ви сте славни, а ми презрени.

До овога часа и гладујемо и жеднимо, и нисмо одевени, и туку нас, и потуцамо се,

и трудимо се радећи својим рукама. Кад нас руже - ми благосиљамо, кад нас гоне - ми подносимо,

кад нас грде - ми се благо обраћамо; постали смо као неко смеће света, као отпад свију све до сада.

Не пишем ово да вас посрамим, него вас поучавам као своју драгу децу.

Молим вас дакле угледајте се на мене.

Баш зато сам вам послао Тимотеја, који је моје драго и верно чедо у Господу. Он ће вас подсетити на моје путеве у Христу, како ја учим свуда, у свакој цркви.

Неки су се надули - као да ја нећу да дођем к вама.

Али ћу вам доћи убрзо, ако буде воља Господња, и тада нећу хтети да знам за реч оних надувених, него за њихову силу.

Јер царство Божије није у речи, него у сили.

Шта хоћете? да вам дођем с прутом, или с љубављу и кротким духом?