Прва посланица Коринћанима

Што се тиче онога о чему сте ми писали, добро је за човека да се не дотиче жене;

али због блуда сваки нека има своју жену, и свака жена свога мужа.

Муж да чини своју дужност жени, а исто тако и жена мужу.

Жена не располаже својим телом, него муж; исто тако и муж не располаже својим телом, него жена.

Не ускраћујте се једно другом, сем по договору за извесно време, да се предате молитви, а затим да се опет састанете, да вас сатана не искуша због ваше неуздржљивости.

Али ово говорим као допуштење, а не као заповест.

Ја пак желим да сви људи буду као ја; али свако има свој благодатни дар од Бога, један овако, а други онако.

А неожењенима и удовицама велим: добро им је ако остану као што сам и ја.

Али ако не могу да се уздржавају, нека ступе у брак, јер је боље ступати у брак него распаљен патити.

Брачним друговима пак не заповедам ја, него Господ, да се жена не раставља од мужа.

А у случају да се растави, нека остане безбрачна, или да се помири са својим мужем. И муж да не отпушта своју жену.

А осталима говорим ја, не Господ: ако неки брат има жену која не верује, и она пристаје да живи с њим, нека је не отпушта.

И жена која има мужа који не верује, а он пристаје да живи с њом, нека не отпушта мужа.

Муж који не верује, наиме, посвећен је верном женом, и жена која не верује посвећена је братом; ваша деца би иначе била нечиста, а сад су света.

Ако ли се онај који не верује раздваја, нека се растави; брат или сестра у таквим случајевима нису везани као робови, јер нас је Бог позвао да живимо у миру.

Шта знаш, најзад, жено, да ли ћеш спасти мужа? или шта знаш, мужу, да ли ћеш спасти жену?

Само свако нека живи онако како му је Господ доделио, како га је Бог позвао. И тако наређујем по свим црквама.

Ако је ко позван као обрезан, нека се не гради необрезан; ако је ко позван у необрезању, нека се не обрезује.

Обрезање је ништа, и необрезање је ништа, него - држање Божијих заповести.

Свако нека остане онакав какав је позван.

Јер ко је као роб позван у Господу - слободњак је Господњи; тако је и позвани слободњак Христов роб.

Скупо сте купљени; не будите робови људима.

Свако, браћо, нека остане пред Богом у оном у чему је позван.

А за девојке немам заповести од Господа, него казујем своје мишљење као човек који је доживео благодат Господњу - да би уживао поверење.

Сматрам, дакле, да је ово добро због садашње невоље, да је добро човеку да тако буде.

Јеси ли се привезао за жену? - не тражи развод. Јеси ли се развео од жене? - не тражи жене.

Но ако и ступаш у брак, ниси погрешио, и девојка ако се уда - није погрешила; али ће такви имати телесну невољу, а ја вас штедим.

Него ово вам, браћо, поручујем: време је кратко; убудуће и они који имају жене да буду као да их немају,

и који плачу - као да не плачу, и који се радују - као да се не радују, и који купују - као да ништа немају,

и који користе овај свет - као да га не искоришћавају; јер пролази обличје овога света.

А ја хоћу да сте безбрижни. Безбрачни брине се за оно што је Господње, како ће угодити Господу,

а ко је ступио у брак брине се за оно што је светско, како ће угодити жени,

те је подељен. И неудата жена, и девојда, брине се за оно што је Господње, да буде света и телом и духом, а која је ступила у брак брине се за оно што је светско, како ће угодити мужу.

Ово пак говорим на корист вас самих, не да вам ставим омчу, него да будете часни и да без сметње истрајно служите Господу.

Мисли ли ко да неприлично поступа са својом девојком, ако је она зашла у године, и тако мора да буде, нека чини шта хоће; не греши, нека ступају у брак.

Ко, међутим, чврсто стоји у свом срцу и нема нужде, него влада својом сопственом вољом, па је ово одлучио у свом сопственом срцу, да сачува своју девојку, добро ће чинити.

Тако, добро чини ко удаје своју девојку, али боље ће чинити ко је не удаје.

Жена је привезана док јој муж живи; а ако јој муж умре, слободна је да се уда за кога хоће, само у Господу.

Али је, по мом мишљењу, блаженија ако тако остане; мислим уосталом, да и ја имам Духа Божијег.