Друга посланица Коринћанима
Глава 1
Павле, апостол Христа Исуса по Божијој вољи, и брат Тимотеј Цркви Божијој у Коринту са свима светима који су у свој Ахаји
благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.
Слава Богу и Оцу Господа нашега Исуса Христа, Оцу милосрђа и Богу сваке утехе,
који нас теши у свакој нашој невољи, да бисмо ми могли да тешимо оне који су у свакој невољи - утехом којом нас саме Бог теши.
Јер, као што нас Христова страдања обилно сналазе, тако је - захваљујући Христу - обилна и наша утеха.
Ако смо у невољи - за вашу утеху и спасење, ако се тешимо - то је за вашу утеху, која се показује у стрпљивом подношењу истих страдања која и ми подносимо.
И ми се чврсто надамо за вас знајући да ви учествујете како у страдањима тако и у утеси.
Хоћемо, наиме, да знате, браћо, каква нас је невоља снашла у Азији, да смо били преко сваке мере и преко наше снаге оптерећени, тако да нисмо више били сигурни ни за свој живот.
Чак смо и сами у себи дошли до закључка да морамо умрети, да се не бисмо уздали у саме себе, него у Бога који васкрсава мртве;
он нас је избавио од толике смрти - и избављаће нас, у њега смо се уздали да ће нас и даље избављати,
уз помоћ ваше молитве за нас, да би многи људи за благодатни дар, који смо добили, захвалили Богу за нас.
Јер ово је наша слава: сведочанство наше савести да смо у Божијој светости и искрености, не по људској мудрости, него по Божијој благодати живели у свету, а нарочито међу вама.
Јер вам не пишемо ништа друго него што читате и разумете, а надам се да ћете и до краја пазумети,
као што сте нас донекле и разумели, да смо ми ваша слава као што сте и ви наша на дан Господа нешега Исуса.
И у овом поуздању хтео сам да вам најпре дођем, да вам се укаже друга благодат,
па да преко вас одем у Македонију, и опет из Македоније да вам дођем, и ви да ме отпратите у Јудеју.
Да нисам можда лакомислено поступао кад сам то желео? или чисто људски намеравам што намеравам, тако да је код мене истовремено "да-да" и "не-не"?
Али Бог је веран сведок да наша реч, упућена вама, није истовремено "да" и "не".
Јер Син Божији, Исус Христос, кога смо вам ми објавили, ја и Силван и Тимотеј, није био "да" и "не", него је у њему било "да".
Јер колико год има Божијих обећања, у њему су "да". Зато и говоримо амин преко њега, Богу на славу - преко нас.
А Бог нас са вама учвршћује у Христу, он нас је помазао,
и запечатио нас, и дао Духа у наша срца - као капару.
А ја позивам Бога за сведока - на своју душу, да штедећи вас нисам више дошао у Коринт.
Не као да ми господаримо вашом вером, него сарађујемо у вашој радости; а ви у вери чврсто стојите.
