Друга посланица Коринћанима

А сам ја, Павле, молим вас кротости и благости Христове ради, ја који сам пред вама понизан, кад сам међу вама, али сам слободан према вама кад сам далеко од вас;

молим да - кад будем код вас - не морам слободно да иступим с поуздањем, којим мислим да иступим против неких који мисле да ми живимо како тело хоће.

Ми, додуше, живимо у телу, али се не боримо како тело хоће;

јер оружје нашег војевања није људско, него је силно у Богу - да руши утврђења, те рушимо мудровања,

и свако узвишавање које се диже против богопознања и заробљавамо сваку мисао - за послушност Христу,

па смо спремни да казнимо сваку непокорност, кад ваша послушност буде потпуна.

Гледајте што вам је пред очима. Ако је неко у себи уверен да је Христов, нека поново у себи размисли ово: као што је он Христов, тако смо и ми.

Јер ако се и нешто више похвалим нашом влашћу, коју је Господ дао на ваше назидање, а не на ваше рушење, нећу се постидети,

да се не покажем као да вас плашим посланицама.

Јер посланице су, неко каже, тешке и силне, али његова телесна појава је слаба и реч никаква.

Ко тако говори нека ово схвати: какви смо на речи у посланицама издалека, такви смо и на делу кад смо присутни.

Ми, наиме, не смемо да се убројимо и да се упоредимо са некима који сами себе препоручују; али не показују право разумевање кад сами себе мере по себи и кад сами себе са собом упоређују.

А ми нећемо да се хвалимо преко мере, него само у мери правила које нам је Бог као меру одмерио - да доспемо и до вас.

Јер ми се не протежемо преко мере, као да не досежемо до вас; јер смо и до вас доспели са еванђељем о Христу.

Не хвалимо се преко мере туђим напорима, него имамо наду да ћемо се међу вама изобилно величати по нашем мерилу, кад ваша вера порасте,

да ћемо проповедати еванђеље и преко ваших крајева и да се нећемо похвалити оним што је учињено на туђем пољу.

"Ко се хвали нека се хвали у Господу."

Јер није врстан онај који самога себе препоручује, него онај кога Господ препоручује.