Друга посланица Коринћанима

О кад бисте поднели мало безумља од мене; но и подносите ме.

Јер певнујем за вас Божијом ревношћу, јер сам вас заручио с једним човеком - да вас као чисту девојку изведем пред Христа.

Бојим се ипак да - као што је змија својим лукавством преварила Еву - тако и мисли ваше да се не одврате од простодушности и чисте преданости Христу.

Ако пак онај који вам долази проповеда другога Исуса, кога ми нисмо објавили, или ако примате другога духа, кога нисте од нас примили, или друго еванђеље, које нисте од нас примили, то добро подносите.

Мислим, наиме, да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола.

Па и ако сам невешт у говору, нисам у знању, него смо вам га у свему и свачему показали.

Или сам учинио грех понижавајући самога себе - да се ви узвисите, кад сам вам еванђеље Божије бадава проповедао?

Друге цркве сам опленио на тај начин што сам од њих узео плату - да вама служим.

И кад сам код вас био и трпео оскудицу, нисам никоме досадио. Јер су моју оскудицу надопунила браћа која су дошла из Македоније. И у свему сам се чувао, и чуваћу се, да вам не будем на терету.

Христова истина је у мени - да ова хвала за мене неће бити ограничена у ахајским крајевима.

Зашто? Што вас не волим? Бог зна.

А што чиним чинићу и убудуће, да одсечем повод онима који траже повода, да би се у ономе чиме се они хвале нашли као што смо ми.

И није чудо; јер и сам сатана узима вид светлог анђела.

Није онда ништа велико кад се и његове слуге претварају у слуге праведности; њихов свшетак биће по њиховим делима.

Опет велим: нека ме нико не сматра неразумним; ако ме ипак као таквог сматра, примите ме макар и као неразумног, да се и ја мало похвалим.

Што сад говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, с тим поуздањем да се могу хвалити.

Пошто се многи хвале с обзиром на тело, хвалићу се и ја.

Јер радо подносите неразумне - ви који сте мудри.

Подносите, наиме, ако вас ко заробљава, ако вас ко изједа, ако ко узима, ако се ко уздиже, ако вас ко бије по лицу.

На срамоту говорим - као да смо за то били слаби. Чиме ко смело иступа, у безумљу говорим, иступам смело и ја.

Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли Авраамово потомство? И ја сам.

Јесу ли Христови служитељи? Као безумник говорим, и ја сам још више; више сам се трудио, више сам био у тамницама, био сам бијен превише, у смртним опасностима много пута.

Од Јудеја сам пет пута добио четрдесет мање један ударац,

трипут сам био шибан, једанпут засут камењем, трипут сам доживео бродолом, ноћ и дан провео сам на дубоком мору.

Често сам путовао, био сам у опасностима од река, у опасностима од разбојника, у опасностима од свог народа, у опасностима од многобожаца, у опасностима у граду, у опасностима у пустињи, у опасностима на мору, у опасностима међу лажном браћом,

у напору и муци, много пута у неспавању, у глади и жеђи, у многом пошћењу, у студени и голотињи;

посебно преко свега тога што свакодневно наваљује на мене, брига за све цркве.

Ко је слаб, а да и ја нисам слаб? Ко се саблажњава, а да ја не сагоревам?

Ако треба да се хвалим, хвалићу се својим слабостима.

Бог и отац Господа нашега Исуса Христа, који је хваљен довека, зна да ја не лажем.

У Дамаску намесник краља Арете чувао је дамаштански град желећи да ме ухвати, те ме кроз прозор спустише у котарици преко зида и измакох из његових руку.