Друга посланица Коринћанима

Мора ли се хвалити, то додуше не користи, онда ћу доћи на виђења и откривења Господња.

Знам једног човека у Христу, који је пре четрнаест година, - не знам да ли је у телу, не знам да ли је ван тела, Бог зна, - био отргнут и уздигнут до трећег неба.

И за таквога човека знам, - не знам да ли у телу или ван тела, Бог зна, -

да је био отргнут и уздигнут до раја и да је чуо неизрециве речи, које човек не сме да каже.

Хвалићу се таквим човеком, а самим собом нећу да се хвалим, - сем својим слабостима.

Јер ако бих и хтео да се хвалим, не бих био неразуман, јер бих истину говорио. Али ја се клоним тога, да не би ко о мени мислио више но што на мени види или од мене чује.

А на неизмерна откривења, - да се не бих понео, - дат ми је три у телу, сатанин анђео, да ме ћушка - да се не поносим.

За овога сам трипут молио Господа - да одступи од мене.

И он ми је рекао: доста ти је моја благодат; јер сила налази своје испуњење у слабости. Стога ћу се најрадије хвалити својим слабостима, да се Христова сила настани у мени.

Постао сам неразуман; ви сте ме натерали. Требало је да ме ви препоручујете. Јер ни у чему нисам заостао за превеликим апостолима, иако нисам ништа.

Апостолска знамења учињена су међу вама у свакој стрпљивости, чудним знацима, чудесима и силним делима.

Шта је, уосталом, то у чему сте ви - у поређењу са другим црквама - ускраћени, сем што вам ја нисам досадио? Опростите ми ову неправду.

Ево спреман сам да вам по трећи пут дођем, и нећу вам бити на терету; јер ја не тражим оно што је ваше, него вас. Јер нису деца дужна да стичу блага родитељима, него родитељи деци.

А ја ћу најрадије све потрошити и сам се истрошити за ваше душе. Кад вас тако много волим, зар ћу ја бити мање вољен?

Па нека буде, нисам вам био на терету, него сам вас као лукав човек ухватио на превару.

Јесам ли вас шта закинуо преко кога од оних које сам вам послао?

Замолио сам Тита и с њим сам послао онога брата. Да ли вас је Тит шта закинуо? Зар нисмо ишли у истом духу? зар не истим стопама?

Ви одавно мислите да се ми бранимо пред вама. Пред Богом у Христу говоримо; а све је, драги моји, на ваше назидање.

Бојим се, наиме, да вас приликом свог доласка нећу наћи онакве какве желим да вас нађем, и да ћу се ја међу вама наћи онакав каквог ме ви не желите; да како не буду међу вама свађе, зависти, зловоље, сплетке, клеветања, дошаптавања, надимања, нереди;

да ме опет, кад дођем, Бог мој не понизи пред вама, па да растужим многе од оних који су пре згрешили а нису се покајали за нечистоту, и блуд, и распојасаност коју учинише.