Друга посланица Коринћанима

А ово одлучих у себи - да вам не дођем опет у жалости.

Јер ако ја вас жалостим, ко ће мене да весели, - можда онај кога ја жалостим?

И баш то сам вам писао, да ми приликом мога доласка не причине жалост они који би требало да ме радују, уздајући се у све вас, да је моја радост радост свих вас.

Писао сам вам, наиме, од многе невоље и стрепње у срцу, са многим сузама, али не да вас ожалостим, него да упознате љубав коју изобилно имам према вама.

Ако је пак неко изазвао жалост, није мене ожалостио, него донекле, да не претерам, све вас.

Томе је доста овај укор од већине,

тако да, напротив, треба радије да му опростите и да га утешите, да превелика жалост дотичног не сатре.

Зато вас молим да покажете љубав према њему.

Ради тога сам вам баш и писао, да познам вашу врсноћу, да ли сте у свему послушни.

да нас сатана не превари; јер знамо шта он мисли.

А кад сам дошао у Троаду да проповедам еванђеље о Христу, па ми се отворише врата у Господу,

нисам имао покоја у свом духу, пошто нисам нашао свога брата Тита, него се опростих од њих и одох у Македонију.

Али хвала Богу који нам свагда даје победу у Христу и на сваком месту преко нас шири мирис свога познања.

Ми смо Христов угодни мирис Богу међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају,

једнима мирис од смрти за смрт, а другима мирис од живота за живот. И ко је за све ово подобан?

Јер ми не тргујемо речју Божијом, као што то чине многи, него као из чиста срца говоримо - као од Бога пред Богом у Христу.