Друга посланица Коринћанима
Друга Коринћанима, глава 3
Почињемо ли опет да препоручујемо сами себе? Или су нам потребне - као некима - писмене препоруке за вас или од вас?
Ви сте наше писмо, написано у нашим срцима, које познају и читају сви људи,
јер се на вама очитује да сте ви Христово писмо, састављено нашом службом, које није написано мастилом, него Духом живога Бога, не на каменим плочама, него на плочама људских срца.
А такво поуздање у Бога имамо кроз Исуса Христа.
Не као да смо сами од себе кадри да о нечему расуђујемо - као сами од себе, него је наша способност од Бога,
који нас је оспособио за служитеље Новога савеза, не за служитеље слова, него Духа; јер слово убија, а Дух оживљава.
Ако је пак служба смрти, словима урезана у камење, била тако славна да синови Израиљеви нису могли да погледају у Мојсијево лице због пролазног сјаја његовога лица,
Како да не буде још славнија служба Духа?
Јер ако је славна била служба која доноси осуду, много је обилнија у слави служба која доноси праведност.
У том погледу није стварно прослављено оно што је било прослављено - због превелике славе Новога савеза.
Јер ако је било славно оно што престаје, онда је још више у слави оно што остаје.
Имајући, дакле, овакву наду говоримо сасвим слободно,
и не поступамо као што је Мојсије стављао покривало на своје лице - да синови Израиљеви не би видели свршетак онога што престаје.
Али њихове мисли посташе окореле. Јер до данашњег дана остаје исто покривало при читању Старога савеса и не подиже се, јер га само Христос уклања.
И тако до данас, кад год се Мојсије чита, лежи покривало на њиховом срцу;
али ако се обрати Господу, покривало се уклања.
Јер Господ је Дух; а где је Дух Господњи, онде је слобода.
А ми сви откривена лица одражавамо славу Господњу и преображавамо се у исту слику из славе у славу - како то чини Дух Господњи.
