Друга посланица Коринћанима

Имајући, дакле, ова обећања, драги моји, очистимо се од сваког телесног и духовног каљања, довршавајући своју светост у страху пред Богом.

Примите нас у своја срца; нисмо ником учинили неправду, нисмо никог упропастили, нисмо никог закинули.

Не говорим ово да вас осудим, јер сам мало пре рекао да сте у нашим срцима, да бисмо заједно умрли и заједно живели.

Много се уздам у вас, много се хвалим вама. Испуњен сам утехом, препун сам радости преко свих наших невоља.

Јер кад смо дошли у Македонију, наше тело није одахнуло, него смо у свему били у невољи: споља борбе, изнутра страх.

Али Бог, који теши смерне, утешио нас је Титовим доласком.

Али не само његовим доласком него и утехом којом се он утешио због вас, јављајући нам вашу чежњу, ваше јадиковање, вашу ревност за мене, тако да сам се још више обрадовао.

Јер ако сам вас и ожалостио посланицом, не кајем се. Па ако сам се и покајао, - видим, наиме, да вас је она посланица макар и за час озалостила, -

сад се радујем, не зато што сте се ви ожалостили, него што сте се ожалостили на покајање; јер сте се ожалостили како Бог хоће, да ни у чему не будете оштећени од нас.

Јер, види, баш то што сте се ожалостили по Божијој вољи, створило вам је не само велику озбиљност, него и одбрану, и негодовање, и страх, и чежњу, и ревност, и кажњавање. У свему сте се показали да сте чисти у тој ствари.

Ако сам вам, дакле, и писао, нисам писао због онога који је скривио, нити због онога коме је криво учињено, него да се код вас пред Богом покаже ваша озбиљна брига за нас.

Зато смо се утешили. Али поред ове наше утехе ми смо се још више обрадовали због Титове радости, што сте сви ви умирили његов дух.

Јер ако сам вас што њему похвалио, нисам се посрамио, него као што смо вам све у истини говорили, тако се и наша хвала пред Титом показала као истина.

И његово срце још више осећа за вас, кад се сети послушности свих вас, како сте га примили са страхом и трепетом.

Радујем се што могу у свему да се уздам у вас.