Посланица Галатима

После, након четрнаест година одох опет горе у Јерусалим са Варнавом, узевши са собом и Тита.

Одох пак по откривењу и изложих им еванћеље које проповедам међу многобошцима, и посебно онима угледнима, да не трчим или да нисам трчао узалуд.

Али ни Тит, који је био са мном, као Грк није био присиљен да се обреже.

То због тајно уведене лажне браће која су се увукла да уходе нашу слободу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе.

Овима нисмо попустили ни за часак нити смо им се потчинили, да би истина еванђеља остала за вас.

Што се тиче оних који су важили као угледни, - ма какви да су некад били, мени је све једно; Бог не гледа ко је ко, - мени, наиме, ти угледни нису ништа додали,

него, напротив, кад су видели да је мени поверено еванђеље за необрезане као Петру за обрезане, -

јер онај који је оспособио Петра за апостолство међу обрезанима оспособио је и мене за многобошце, -

и кад су познали благодат која ми је дана, Јаков, и Кифа, и Јован, који су важили као стубови, дадоше мени и Варнави деснице у знак заједнице, да ми идемо к многобошцима, а они к обрезању;

само да се сећамо сиромашних, што сам се баш и трудио да чиним.

А кад Кифа дође у Антиохију, успротивио сам му се у лице, јер је заслужио осуду.

Јер пре но што су дошли неки од Јакова он је јео с бившим многобошцима, а кад они дођоше, устукну и одвајаше се бојећи се оних из обрезања.

И дволичаху с њим и остали Јудеји, тако да је њихово дволичење повукло и Варнаву.

Али кад сам видео да не иду право по еванђеоској истини, рекох Кифи пред свима: кад ти као Јудејин живиш многобожачки а не јудејски, како можеш да присиљаваш многобошце да живе јудејски?

али знајући да се човек не оправдава делима закона, него само вером у Исуса Христа, поверовасмо и ми у Христа Исуса, да будемо оправдани вером у Христа а не делима закона, јер на основу дела закона нико неће бити оправдан.

Ако се пак ми - тражећи да будемо оправдани у Христу - и сами нађемо као грешници, да ли у том случају Христос служи греху? Далеко од тога.

Јер ако ја поново зидам оно што сам једном срушио, себе приказујем као преступника.

Јер ја сам посредством закона умро закону - да Богу живим. Ја сам са Христом распет на крсту.

Тако не живим више ја, него Христос живи у мени. А што сад живим у телу, живим вером у Сина Божијег, који ме је заволео и себе предао за мене.

Благодат Божију не одбацујем; јер ако праведност долази посредством закона, онда је Христос узалуд умро.