Посланица Филипљанима

Павле и Тимотеј, служитељи Христа Исуса, свима светима у Христу Исусу, који су у Филипима, с епископима и ђаконима:

благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.

Захваљујем свом Богу кад год вас се сетим,

свагда у свакој својој молитви молећи се за све вас с радошћу,

због вашег учешћа у проповедању еванђеља од првога дана до сада,

уздајући се баш у то, да ће онај који је започео добро дело у вама довршити то до дана Христа Исуса.

А и право је да ово мислим за све вас, зато што вас имам у срцу, све вас који учествујете са мном у благодати - како у мојим оковима тако и у одбрани и утврђивању еванђеља.

Јер Бог ми је сведок како чезнем за свима вама с љубављу Христа Исуса.

И то молим од Бога да ваша љубав све више и више обилује у спознању и сваком осећању,

да можете испитивати шта је боље, да бисте за дан Христов били чисти и без спотицања,

испуњени плодом праведности, који се Христом стиче, на славу и хвалу Божију.

А хоћу да знате, браћо, да је ово, што се са мном догађа, учинило да еванђеље напредује,

тако да је свој царској стражи и свима осталима постало јасно да ја носим окове за Христа,

те већина браће у Господу добивши поуздање од мојих окова све више се усуђује да без страха говори реч Божију.

Једни, додуше, проповедају Христа из зависти и надметања, а други од добре воље,

једни из љубави знајући да лежим у оковима за одбрану еванђеља,

а други објављују Христа из нечасног частољубља, не с чистом намером, мислећи да ће нанети невољу мојим оковима.

Шта онда? Само кад се на сваки начин, било под изговором - било уистину, Христос објављује. И за то се радујем. А и радоваће се,

јер знам да ће ми ово вашом молитвом и помоћу Духа Исуса Христа испасти на спасење,

сходно мом чврстом очекивању и надању да се ни у чему нећу постидети, него да ће се као свагда тако и сад Христос сасвим слободно прославити на мом телу - било животом, било смрћу.

Јер Христос је за мене живот, а смрт добитак.

Али како живот у телу за мене значи плодан рад, то не знам шта ћу изабрати.

Мучим се с две стране: имам жељу да умрем и да будем са Христом, што је куд и камо боље;

али остати у телу - то је потребније ради вас.

И уздајући се у ово знам да ћу бити и остати код свих вас за ваш напредак и верску радост,

да ваша хвала у Христу Исусу буде још обилнија на мени поради мог поновног доласка међу вас.

Само живите достојно Христова еванђеља, да бих - било да дођем и видим вас, било да сам одсутан - чуо за вас да чврсто стојите у једном духу, да се једнодушно заједно борите за веру у еванђеље,

и да се ни у чему не дате застрашити од противника; ово је њима знак пропасти, а вашег спасења, и то од Бога.

ви имате исту борбу какву сте видели на мени и сад чујете за мене.