Посланица Филипљанима

Уосталом, браћо моја, радујте се у Господу. Мени није досадно да вам исто пишем, а вама је то на сигурност.

Чувајте се паса, чувајте се злих радника, чувајте се сакаћења.

Ми смо, наиме, обрезање, ми који Духом Божијим служимо, Христом Исусом се хвалимо и не уздамо се у тело,

иако и ја могу да се уздам у тело. Ако ко други мисли да се може уздати у тело, - и ја још више:

обрезан сам осмога дана, од рода сам Израиљева, из Бенијаминовог племена, Јеврејин од Јевреја, по закону фарисеј,

по ревности гонитељ Цркве, по законској праведности био сам без мане.

Ја у ствари и сада све сматрам за штету према преважном познању Христа Исуса, Господа свога, због кога све изгубих и све сматрам за смеће, да бих Христа добио

и нашао се у њему, немајући своје праведности која потиче од закона, него праведност до које се долази вером у Христа, праведност од Бога на основу вере;

да познам њега и силу његовога васкрсења, и учешће у његовим страдањима, саображавајући се његовој смрти,

не бих ли како достигао васкрсење из мртвих.

Не као да сам већ ухватио или да сам већ дошао до савршенства, него настојим - не бих ли ухватио, пошто је и мене Христос ухватио.

Браћо, ја још не мислим да сам ухватио, али једно стоји: заборављам што је за мном, а пружам се за оним што је преда мном,

трчим према циљу за наградом на коју нас Бог у Христу Исусу горе позива.

Који смо, дакле, савршени, мислимо ово; ако и нешто другачије мислите, Бог ће вам и то открити.

Само што смо достигли - тога се држимо.

Угледајте се на мене, браћо, и гледајте на оне који живе онако како и ви имате пример у нама.

Јер многи, - о којима сам вам више пута говорио, а сада и плачући говорим, - живе као непријатељи Христова крста;

њихов крај је пропаст, трбух је њихов Бог, а слава им је у срамоти, они мисле само на земаљско.

Наше царство је, међутим, на небесима, одакле и Спаситеља очекујемо, Господа Исуса Христа,

који ће преобразити наше понижено тело, - да буде саобразно његовом славном телу, - својом силом којом може све да покори себи.