Прва посланица Солуњанима



Прва Солуњанима, глава 2


Јер сами знате, брачо, да наш приступ к вама није био напразно,


него смо се ослободили у Богу да вам казујемо еванђеље Божије уз велику борбу, иако смо пре тога у Филипима пострадали и злостављани били - као што знате.


Јер наше бодрење не бива из заблуде, ни од нечистоте, нити лукавством,

Tweet thisPost on Facebook

него како нас је Бог удостојио да нам повери еванђеље - тако говоримо не угађајући људима, него Богу који испитује наша срца.


Јер нити смо икад иступили ласкавом речју, као што знате, нити прикривеном лакомошћу, Бог је сведок,

Tweet thisPost on Facebook

нити смо од људи тражили славе, ни од вас ни од других,


иако као Христови апостоли можемо са важношћу да иступамо. Напротив, међу вама смо били благи као кад мајка негује своју децу.

Tweet thisPost on Facebook

Тако пуни срдачне наклоности према вама били смо вољни да вам доделимо не само еванђеље Божије него и своје душе, јер сте нам постали драги.


Сећате се, наиме, браћо, нашег посла и труда: проповедасмо вам еванђеље Божије радећи ноћу и дању - да не будемо на терет никоме од вас.


Ви сте сведоци и Бог - како смо се свето, праведно и беспрекорно опходили према вама који верујете.

Tweet thisPost on Facebook

Као што знате, ми смо сваког појединог од вас - као отац своју децу -

Tweet thisPost on Facebook

саветовали, и бодрили, и сведочили вам да живите достојно пред Богом који вас позива у своје царство и славу.


И зато и ми захваљујемо Богу без престанка, што сте ви реч Божију, коју сте чули од нас, примили не као људску реч, него као реч Божију - као што заиста и јесте, која је делотворна у вама који верујете.


Јер ви сте се, браћо, угледали на цркве Божије које су у Христу Исусу у Јудеји, јер сте и ви исто препатили од својих саплеменика као и они од Јудеја,


од оних који су убили Господа Исуса и пророке, који и нас прогонише, који Богу не угађају, који се противе свима људима,


који нас спречавају да говоримо многобошцима да се спасу, - да у свако време испуне своје грехе. Али најзад гнев Божији стиже на њих.


А ми, браћо, лишени вас за кратко време, лицем али не срцем, још више смо с великом жудњом настојали да видимо ваше лице.


Стога смо хтели да вам дођемо, ја, Павле, не само једанпут него и двапут, али сатана нас је спречио.


Јер ко је наша нада, или радост, или венац славе, - ако не ви, - пред Господом нашим Исусом о његовом доласку?


Да, ви сте наша слава и наша радост.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe