Прва посланица Солуњанима
Прва Солуњанима, глава 3
Пошто нисмо могли више то да подносимо, нађосмо за добро да сами останемо у Атини,
а Тимотеја, свога брата и Божијег служитеља у Христовом еванђељу, посласмо да вас утврди и ободри у вашој вери,
да се нико не поколеба у овим невољама. Јер сами знате да смо за то одређени.
Па и кад смо код вас били, унапред смо вам говорили да ћемо трпети невоље, и као што знате - тако је и било.
Стога и ја, не могавши више подносити, послах Тимотеја да сазнам вашу веру, да вас како кушач није искушао и напразно буде наш труд.
А сад, пошто нам је Тимотеј дошао од вас и донео добру вест о вашој вери и љубави, и да нас свагда имате у лепој успомени и да силно желите да нас видите - као и ми вас,
утешисмо се због тога, браћо, од вас у свој својој нужди и невољи вашом вером;
јер ми сад живимо, кад ви чврсто стојите у Господу.
Јер какву захвалност можемо да одамо Богу за вас, за сву радост којом се због вас радујемо пред својим Богом?
Ноћу и дању најусрдније му се молимо да видимо ваше лице и да усавршимо оно што вашој вери недостаје.
А сам Бог и Отац наш, и Господ наш Исус да управи наш пут к вама.
Вас пак Господ да учини богатима и пребогатима у међусобној љубави и у љубави према свима, као што и ми вас љубимо,
да утврди ваша срца - да будете беспрекорни у светости пред Богом и Оцем нашим о доласку Господа нашега Исуса са свима својим светима.
