Прва посланица Солуњанима
Прва Солуњанима, глава 4
Најзад, браћо, молимо вас и опомињемо у Господу Исусу да још више напредујете у оном што сте од нас примили - како треба да живите и угађате Богу, као што и живите.
Знате, наиме, каква смо вам упутства дали у име Господа Исуса.
Јер ово је воља Божија, ваше освећење, да се клоните блуда,
да сваки од вас зна стећи своју жену у светости и части,
не у пожудној страсти као многобошци који не знају Бога;
да не прелазите границе и не закидате свога брата у трговини, јер је Господ осветник за све ово, као што смо вам раније рекли и посведочили.
Није нас, наиме, Бог позвао на нечистоту него на освећење.
Стога, дакле, који то одбацује не одбацује човека, него Бога који вам и даје свога Духа Светога.
А за братољубље нема потребе да вам се пише, јер сте сами од Бога научени да волите један другога;
па ви то и чините свој браћи у целој Македонији. Вас, пак, молимо браћо, да то још више чините
и да частољубиво настојите да у миру живите, да гледате своје ствари и да радите својим рукама - као што смо вам наредили,
да се долично владате према онима који су напољу, и да вам ни од кога ништа не треба.
Не желимо, браћо да останете у незнању у погледу оних који су уснули, да не будете ожалошћени као остали који немају наде.
Ако, наиме, верујемо да је Исус умро и васкрсао, тако ће Бог Исусовим посредством повести са њим и оне који су уснули.
Јер ово вам казујемо речју Господњом - да ми који живимо и остајемо до доласка Господњег нећемо претећи оне који су уснули.
Јер ће сам Господ на заповест, на глас арханђела и на трубу Божију сићи са неба, те ће мртви у Христу васкрснути прво.
Затим ћемо ми живи, ми који преостајемо, бити заједно са њима однети на облацима у ваздух - у сусрет Господу; и тако ћемо свагда бити са Господом.
Стога тешите један другога овим речима.