Прва посланица Тимотеју
Глава 1
Павле, апостол Христа Исуса по наредби Бога, спаситеља нашег, и Христа Исуса, наше наде,
Тимотеју, правом чеду у вери: благодат, милост, мир од Бога Оца и Христа Исуса Господа нашега.
Као што сам те приликом одласка у Македонију замолио да останеш у Ефесу, да наредиш некима да не уче другачије,
и да не обраћају пажњу на приче и бескрајна родословља, што све ствара више препирања него Божији поредак који се у вери остварује.
А крајњи циљ те наредбе је љубав из чиста срца и добре савести и нелицемерне вере,
од чега су се неки удаљили и обратили празним разговорима,
желићи да буду учитељи закона, а нису у стању да разаберу ни шта говоре ни шта упорно уверавају.
Ми, наиме, знамо да је закон добар, ако га ко примењује како треба,
знајући ово - да закон није постављен за праведника него за безаконике и непокорне, безбожнике и грешнике, непобожне и погане, убице оца и убице матере, за оне који убијају људе,
за блуднике, педерасте, трговце робљем, лажљивце, кривоклетнике, и за све друго што се противи здравој науци,
по еванђељу о слави блаженога Бога, које је мени поверено.
Захваљујем Христу Исусу, Господу нашем који ме је оснажио, што ме је сматрао верним и поставио у службу,
мене који сам пре био хулник и гонитељ и насилник. Али ми је указана милост, зато што сам то учинио у незнању и неверовању;
а благодат Господа нашега са вером и љубављу у Христу Исусу пребогато се изли на мене.
Истинита је реч и достојна да је сви приме: Христос Исус дође на свет да спасе грешнике од којих сам први ја.
Него зато бих помилован, да на мени првом Исус Христос покаже сву своју стрпљивост за пример онима који ће веровати у њега за живот вечни.
А цару вечности непролазном, невидљивом, једином Богу част и слава у све векове; амин.
Ову ти наредбу поверавам, чедо Тимотеју, сходно пређашњим пророштвима за тебе, да оснажен њима ратујеш добар рат,
имајући веру и добру савест, коју неки одбацише и у вери бродолом доживеше.
Међу њима су Именеј и Александар, које предадох сатани, да се науче не хулити.
