Прва посланица Тимотеју
Прва Тимотеју, глава 2
Молим, дакле, пре свега да се врше мољења, молитве, молбе, захваљивања за све људе,
за краљеве и сва поглаварства, да миран и тих живот проведемо у свакој побожности и честитости.
Ово је добро и угодно пред Богом, нашим спаситељем,
који жели да сви људи буду спасени и да дођу до познања истине.
Јер Бог је један и један је посредник између Бога и људи, човек Исус Христос,
који је самога себе дао као откуп за све, за сведочанство у право време;
за то сведочанство ја сам постављен као проповедник и апостол, истину говорим - не лажем, као учитељ многобожаца у вери и истини.
Хоћу, дакле, да се људи моле Богу на сваком месту подижући свете руке без гнева и премишљања.
Тако исто и жене у пристојном оделу, са стидом и смерношћу, да украшавају себе не плетеницама и златом, или бисерима, или раскошним одевањем,
него добрим делима - као што то приличи женама које исповедају побожност.
Жена нека се учи у миру и свакој покорности.
Жени пак не допуштам да друге учи, нити да господари над мужем, него да буде мирна.
Јер је прво створен Адам, затим Ева.
И Адам не би преварен, а жена преварена учини преступ.
Али ће се спасти рађањем деце, ако остану у вери и љубави и освећењу са смерношћу.