Посланица Титу

Павле, служитељ Божији и апостол Исуса Христа сагласно са вером изабраника Божијих и познањем истине која је у духу побожности,

а у своје време објавио своју реч кроз проповед, која ми је поверена наредбом Спаситеља нашега, Бога,

Титу, правом чеду по заједничкој вери: благодат и мир од Бога Оца и Христа Исуса, Спаситеља нашега.

Зато сам те оставио на Криту, да уредиш оно што још недостаје и да поставиш презвитере по градовима - као што ти наредих;

ако је ко беспрекоран, муж једне жене, ако има децу која верују, коју не оптужују због раскалашности или као непокорне.

Јер епископ као домоуправитељ Божији треба да је беспрекоран, не самољубив, не осоран, не пијаница, не убојица, не лаком на сраман добитак,

него гостољубив, пријатељ добра, разборит, праведан, душеван, уздржљив,

који се држи поуздане речи сагласне са науком, да буде кадар и опомињати у здравој науци и изобличавати противнике.

Има, наиме, много непокорних, који млате празне речи и помућују ум, нарочито они из обрезања,

којима треба запушити уста, јер они ради срамнога добитка растројавају читаве куће учећи што не треба.

Један од њих, њихов сопствени пророк рече: Крићани су свагда лажљиви, зле звери, лени трбуси.

Ово сведочанство је истинито. Због тога их строго изобличавај, да буду здрави у вери,

да не пазе на јудејске приче и заповести људи који се одвраћају од истине.

Чистима је све чисто, а опогањенима и невернима ништа није чисто, него су им ум и савест опогањени.

Исповедају да знају Бога, али га се делима одричу као одвратни и непослушни људи и неподобни за свако добро дело.