Посланица Титу
Титу, глава 2
А ти говори што се слаже са здравом науком:
да старци буду трезни, часни, разборити, здрави у вери, љубави, стрпљивости;
старице такође да се владају како то доликује светима, да не буду опадљиве, не подлегле многом вину, да буду учитељице добра,
да могу умудрити младе жене како да воле своје мужеве и своју децу,
да буду разборите, часне, добре домаћице, покорне својим мужевима, - да се не хули на реч Божију.
Опомињи исто тако младиће да буду разборити,
дајући у свему самога себе као пример добрих дела, у науци - неисквареност, достојанствену озбиљност,
здраву и незазорну реч, да се противник посрами немајући шта рђаво да каже за нас.
Робове опомињи да се у свему покоравају својим господарима, да им буду угодни, да не противрече,
да не поткрадају, него да покажу сву добру верност, да у свему украшавају науку Спаситеља нашега, Бога.
Јер се показа Божија благодат, спасоносна за све људе,
која нас одгаја да се одрекнемо безбожности и светских жудњи, да живимо разборито и праведно и побожно на овом свету,
очекујући блажену наду и славан долазак великога Бога и Спаситеља нашега, Исуса Христа,
који је дао самога себе за нас, да нас избави од свкаога безакоња и очисти себи народ који му припада, који ревнује за добра дела.
Ово говори и опомињи и карај са сваком одлучношћу; нико да те не презире.