Посланица Филимону

Павле, служањ, Христа Исуса, и брат Тимотеј драгом Филимону, нашем сараднику,

и сестри Апфији, и нашем другу у војевању Архипу, и цркви у твом дому:

благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.

Захваљујем своме Богу свагда спомињући те у својим молитвама,

јер слушам за твоју љубав и веру коју имаш према Господу Исусу и према свима светима,

да твоје учествовање у вери буде делотворно у познању свакога добра што је у вама за Христа.

Имао сам, наиме, много радости и утехе од твоје љубави, што си ти, брате, окрепио срца светих.

Стога, иако имам велику слободу у Христу да ти наређујем шта треба да радиш,

због љубави радије молим, ја такав какав сам, старац Павле, а сада и сужањ Христа Исуса,

који ти је некад био некористан, а који сада и теби и мени може добро да послужи.

Шаљем ти га натраг, њега, то јест срце своје.

Хтедох да га задржим код себе, да ми место тебе послужи у оковима за еванђеље.

Али без твога пристанка нисам хтео ништа да учиним, да твоје добро дело не буде изнуђено него добровољно.

Јер можда се зато за кратко време растао од тебе, да га вечно добијеш,

не више као роба, него више од роба, као драгога брата, нарочито мени, а камо ли теби - и као човек и у Господу.

Ако ме, дакле, сматраш за друга, прими га као мене.

Ако ти је пак нанео какву штету или ти што дугује, то упиши на мој рачун.

Ја, Павле, написах својом руком, ја ћу платити; да ти не кажем да и самога себе мени дугујеш.

Да, брате, хтео бих да од тебе видим неку корист у Господу; окрепи моје срце у Христу.

Написах ти ово уздајући се у твоју послушност, јер знам да ћеш учинити и више но што ја кажем.

Уједно припреми ми и гостовање, јер се надам да ћу вам вашим молитвама бити дарован.

Поздравља те Епафрас који је са мном сужањ у Христу Исусу, Марко, Аристарх, Димас, Лука, моји сарадници.

Благодат Господа Исуса Христа са духом вашим. Амин.