Посланица Јеврејима
Јеврејима, глава 2
Зато треба већма да пазимо на оно што смо чули, да не промашимо циљ.
Јер ако је била чврста реч речена посредством анђела, и сваки преступ и свака непослушност примила одговарајућу одмазду,
како ћемо је избећи ми, ако пренебрегнемо толико спасење, које је почело Господњим проповедањем, а које је за нас утврђено од оних који су га чули,
пошто га је Бог посведочио чудним знацима, и чудесима, и разним силама, и раздељивањем Духа Светога по својој вољи.
Јер није анђелима покорио будући свет о коме говоримо.
Него је неко посведочио негде говорећи: "Шта је човек да га се сећаш, или син човечији да га погледаш?
Само за мало си га учинио мањим од анђела, славом и чашћу овенчао си га,
све си потчинио под његове ноге". А кад му покори све, ништа му не остави непокорено. Но сад још не видимо да му је све покорено;
али Исуса "за мало учињеног мањим од анђела" видимо славом и чашћу овенчана за смртну патњу, да би по милости Божијој за све окусио смрт.
Јер је доликовало њему, за кога је све и кроз кога је све, пошто је многе синове довео у славу, да страдањима учини савршеним зачетника њиховога спасења.
Јер и онај који освећује и они који се освећују - сви су од једнога; због тога се не стиди да их назива својом браћом,
кад говори: "Објавићу твоје име својој браћи, усред скупштине хвалићу те".
И опет: "Ја ћу се уздати у њега", и опет: "Ево ја и деца коју ми даде Бог".
Како пак деца имају учешћа у крви и плоти, тако и он узе учешће у томе, да смрћу обеснажи онога што има власт над смрћу, то јест ђавола,
и да избави оне који су страхујући од смрти целог живота били у ропству.
Не прима се, наиме, анђела, него се прима Авраамова семена.
Стога је било потребно да у свему буде сличан браћи, да буде милосрдан и веран првосвештеник пред Богом, да окајава грехе народа.
Јер, зато што је и сам трпео кад је био кушан, може да помогне онима који се искушавају.