Посланица Јеврејима

Стога, браћо света, ви који учествујете у небеском позиву, управите своје мисли на апостола и првосвештеника наше вероисповести, Исуса,

који је веран ономе који га је поставио, као што је био и Мојсије у свем дому његовом.

Јер овај је удостојен веће славе од Мојсија - као што већу част од дома има онај који га је саградио.

Сваки дом, наиме, неко гради, а Бог је све саградио.

И Мојсије је, додуше, био веран у свем дому његовом као слуга - за сведочанство онога што је имало да се каже,

а Христос је као син над својим домом; ми смо његов дом, ако поуздање и славну наду (до краја чврсту) одржимо.

Зато, као што говори Дух Свети: "Данас ако чујете његов глас,

нека вам не отврдну ваша срца као приликом огорчености - у дан кушања у пустињи,

где су ваши очеви покушали да ме искушају, те видеше моја дела

четрдесет година. Зато се расрдих на то поколење и рекох: увек блуде срцем; мојих путева они не познаше,

тако да се заклех у свом гневу: неће ући у мир мој."

Гледајте, браћо, да како не буде у коме од вас зло срце које не верује, па да отпадне од живога Бога,

него бодрите један другога сваки дан, док год се каже "данас", да који од вас не отврдне од преваре греха.

Постали смо, наиме, Христови саучесници, само ако почетак поуздања до краја чврст одржимо.

Кад се каже: "Данас ако чујете његов глас, нека вам не отврдну ваша срца као приликом огорчености".

Који су то, наиме, који су чули па пали у огорчење? Зар не сви које је Мојсије извео из Египта?

А на које се срдио четрдесет година? Није ли на оне који су згрешили и чији су лешеви попадали у пустињи?

А којима се заклео да неће ући у његов мир, ако не онима који су се показали непослушни?

И видимо да нису могли да уђу због неверовања.