Посланица Јеврејима
Јеврејима, глава 4
Бојмо се, дакле, да се ко од вас, док је још остављено обећање да се уђе у његов мир, не покаже да је закаснио.
Јер и ми смо чули радосну вест као и они; али им не поможе реч коју су чули, зато што није била спојена са вером код оних који су је чули.
У мир, наиме, улазимо ми који смо поверовали, као што је рекао: "Тако се заклех у свом гневу и неће ући у мој мир", иако су била свршена дела - откако је ударен темељ света.
Јер је негде за седми дан овако рекао: "И почину Бог у седми дан од свих својих дела".
А на овом месту опет: "Неће ући у мој мир".
Ако, дакле, остаје да неки уђу у тај мир, а они који су раније чули радосну вест нису ушли због непослушности,
то опет одређује један дан, једно "данас", кад после толико времена говори преко Давида, као што је раније речено: "Данас ако чујете његов глас, нека вам не отврдну ваша срца".
Јер да их је Исус Навин довео до мира, не би Бог после тих дана говорио о једном другом дану.
Значи, Божијем народу преостаје суботни мир.
Ко, наиме, уђе у његов мир тај је починуо од својих дела - као и Бог од својих.
Потрудимо се, дакле, да уђемо у тај мир, да нико не падне примером исте непослушности.
Јер је реч Божија жива, и делотворна, и оштрија од сваког мача с две оштрице, те досеже до растављања душе и духа, зглавака и мождине, па суди мислима и смерањима срца;
и нема створења које је невидљиво пред њим, него је све голо и откривено у очима онога коме ми полажемо рачун.
Кад, дакле, имамо великог првосвештеника који је прошао небеса, Исуса, Сина Божијег, држимо се чврсто нашег вероисповедања.
Јер ми немамо првосвештеника који не може саосећати са нашим слабостима, него је он у свему био искушан - слично нама - изузев греха.
Приступајмо, дакле, слободно престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат кад нам затреба помоћ.
