Посланица Јеврејима

Јер сваки првосвештеник, који се узима од људи, поставља се за људе - да служи пред Богом, да приноси дарове и жртве за грехе,

као човек који може да буде увиђаван према онима који не знају и блуде, пошто је и сам подложан слабости,

те због тога мора како за народ тако и за самога себе да приноси жртве за грехе.

И нико сам себи не узима ове части, него га Бог позива - као и Аарона.

Тако и Христос не прослави самога себе да буде првосвештеник, него онај који му рече: "Ти си Син мој, ја сам те данас родио",

као што и на другом месту говори: "Ти си свештеник довека по реду Мелхиседекову".

Он је за време свога живота у телу крепким јауком и сузама принео молитве и усрдна мољења ономе који га је могао спасти смрти, и би услишан за своју богобојазност.

Иако је био Син, научи се послушности од онога што је претрпео,

и дошавши до савршенства постаде свима - који су му послушни - зачетник вечнога спасења,

назван од Бога првосвештеник по реду Мелхиседекову.

Имали бисмо о том много да говоримо, што је тешко протумачити, јер сте постали тупи за слушање.

Требало би, наиме, да сте по времену учитељи, вама је међутим опет потребно да вас ко учи почетним основама Божијих речи, и постали сте такви да вам је потребно млеко а не чврста храна.

Јер свако ко се храни млеком није вичан у речи о праведности, јер је нејак.

А чврста храна је за савршене, чија су чула навиком увежбана за разликовање добра и зла.