Посланица Јеврејима
Јеврејима, глава 6
Стога оставимо почетну науку о Христу, обратимо се савршенству не постављајући опет темељ одвраћањем од мртвих дела и вером у Бога,
науком о крштењу, о полагању руку, о васкрсењу мртвих и вечном суду.
И ово ћемо учинити ако Бог да.
Јер је немогућно оне који су једном просвећени и који су окусили небески дар поставши учесници Духа Светога,
који су окусили добру реч Божију и силе будућег света,
па ипак отпали, опет обновити за покајање, пошто они поново себи распињу и срамоте Сина Божијег.
Земља, наиме, која се напила кише што често на њу пада и која рађа корисно поврће онима ради којих се и обрађује, прима благослов од Бога;
која пак доноси трње и чкаљ ништа не вреди и близу је клетве, њен крај је у спаљивању.
А за вас, драги наши, уверени смо да сте бољи и да вам предстоји спасење, иако овако говоримо.
Јер Бог није неправедан па да заборави ваше дело и љубав коју сте показали према његовом имену на тај начин што сте послужили светима и што им и сада служите.
Али ми желимо да свако од вас до краја показује исто старање да се нада потпуно испуни,
да не постанете троми, него да се угледате на оне који вером и стрпљивошћу наслеђују обећања.
Јер када је Бог дао обећање Аврааму, немајући никога већег да се њиме закуне, закле се самим собом,
говорећи: "Заиста ћу те обилно благословити и силно умножити".
И пошто је Авраам тако стрпљиво истрајао, постиже обећање.
Људи се, наиме, заклињу оним што је веће и свако противљење се свршава заклетвом за потврду.
Стога се и Бог, желећи да у већој мери покаже наследницима обећања непроменљивост своје одлуке, послужио заклетвом,
да бисмо посредством двеју непроменљивих чињеница, у којима се Бог не може преварити, крепку утеху имали ми који смо прибегли да дохватимо наду која је пред нама;
њу имамо као сигурно и поуздано сидро душе које улази и иза завесе,
куда Исус уђе за нас као претеча и поста вечни првосвештеник по реду Мелхиседекову.
